SRBIJAOTETA I ZAROBLJENA DRŽAVA
Kako je izborni kleptoman Aleksandar Vučić izgradio sistem izbornih prevara koristeći državne institucije, javni novac, medije i ekonomsku zavisnost da bi zadržao vlast
Lična priča iza ovog dokumentaSAŽETAK
Aleksandar Vučić je od povratka na vlast 2012. godine razvio sistem političke kontrole u kojem se državne institucije, javni novac, službe bezbednosti, mediji, ekonomska zavisnost građana i drugi oblici političkog uticaja koriste za očuvanje njegove političke moći. Demokratske institucije formalno postoje, imaju zakonom utvrđena ovlašćenja i nastavljaju da obavljaju svoje funkcije, ali u pitanjima od političkog značaja njihovo postupanje podređeno je interesima vladajuće stranke. Na taj način održava se privid demokratskog poretka, dok se stvarno funkcionisanje države svakoga dana sve više podređuje jednom političkom cilju očuvanja vlasti Aleksandra Vučića.
Izborna prednost ne stvara se samo tokom kampanje i na biračkim mestima. Ona se godinama gradi kroz zapošljavanje, raspodelu javnih sredstava, pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kontrolu informacija, političko uslovljavanje i različite oblike represije. Jedan od najočiglednijih primera takve kontrole jeste korišćenje egzistencijalne zavisnosti građana za ostvarivanje političkih ciljeva. Kada zaposlenje, prihodi, profesionalni položaj ili pristup javnim uslugama zavise od odluka ljudi povezanih sa vladajućom strankom, političko opredeljenje prestaje da bude isključivo pitanje ličnog uverenja i postaje odluka koja može imati neposredne posledice po život građana i njihovih porodica.
Dokument kroz dvanaest celina analizira funkcionisanje sistema političke kontrole, njegove institucionalne i ekonomske mehanizme, kao i uloge pojedinaca iz političkog i poslovnog okruženja Aleksandra Vučića. Kroz odabrane, dokumentovane slučajeve prikazani su konkretni ljudi, njihove formalne funkcije, neformalni uticaj i međusobne veze, kako bi se objasnilo na koji način se različite oblasti državnog i društvenog života povezuju sa očuvanjem političke vlasti. Posebna pažnja posvećena je Vučićevom sistemu kontrole društvenih i političkih procesa, kroz koji se utiče na birače, oblikuju izborni uslovi i nastoji obezbediti željeni izborni rezultat. Takav sistem političke kontrole podriva vladavinu prava, jer institucije koje bi morale da ograničavaju i kontrolišu vlast postaju zavisne od političkih interesa onih čije postupanje treba da nadziru.
Ovaj dokument predstavlja autorsku političko-institucionalnu analizu zasnovanu na javno dostupnim informacijama, istraživanjima nezavisnih novinara, nalazima organizacija koje prate izborne procese, finansijskim podacima i konkretnim događajima iz političkog i društvenog života Srbije. Povezivanjem tih izvora sa dugogodišnjim poznavanjem političkih prilika, analiza nastoji da objasni odnose i mehanizme koji često ostaju nevidljivi kada se pojedinačni slučajevi posmatraju odvojeno. Cilj nije da se predstavi svaki oblik zloupotrebe niti da se obuhvate svi učesnici, već da se kroz odabrane primere prikaže način funkcionisanja sistema političke kontrole i njegova povezanost sa očuvanjem vlasti.
Izaberite naslov poglavlja ili podtačke da biste otvorili taj deo, a strelicu za prikaz podtačaka.
- 1.1. Vlada i Narodna skupština
- Potiskivanje parlamentarnog nadzora
- Prevremeni izbori i prekid kontinuiteta kontrole
- Preplitanje državne funkcije i stranačke kampanje
- Politička moć koja prati nosioca funkcije
- 1.2. Javni sektor
- Privremena imenovanja kao sredstvo političke zavisnosti
- Stranačka mobilizacija i prikupljanje sigurnih glasova
- Pritisak bez otvorene pretnje
- 1.3. Javno tužilaštvo
- 1.4. Ustavni sud
- 2.1 Politički vrh i upravljanje državnim ekonomskim resursima
- 2.2 Javna ulaganja (Slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu)
- 2.3 Javne nabavke i povlašćeni poslovni krugovi (EXPO 2027)
- 2.4 Subvencije i dodela javnih sredstava kao mehanizam političke zavisnosti
- 2.5 Javna preduzeća kao infrastruktura stranačkog delovanja
- 2.6 Finansiranje stranačkih aktivnosti i prikrivanje porekla novca
- 2.7 Ekonomska zavisnost i posledice političkog protivljenja
- 4.1. Odnos vlasti prema novinarima
- Političko diskreditovanje nezavisnih novinara
- Od političkih pritisaka do fizičkog nasilja
- Kampanje protiv istraživačkog novinarstva
- Policijski pritisci i nasilje tokom političke krize
- Psihološke i zdravstvene posledice pritisaka na novinare
- 4.2. Političko upravljanje medijima
- 4.3. Radio-televizija Srbije (RTS)
- 4.4. Telekom Srbija (MTS)
- 4.5. Pink i Informer
- 4.6. Tabloidi, portali i digitalno širenje propagande
- 4.7. Regulatorno telo za elektronske medije (REM)
- 5.1. Politička kontrola rukovodstva i zdravstvenih radnika
- Rukovodstvo kao veza između stranke i ustanove
- Smene i profesionalno kažnjavanje zdravstvenih radnika
- Stranački skupovi i sigurnost zaposlenja
- Pasterov zavod i posledice odbijanja stranačkih zahteva
- Pokušaj kontrole glasanja
- Politička odgovornost za upravljanje zdravstvenim sistemom
- 5.2. Pristup lečenju i stranačko posredovanje
- Lečenje uslovljeno političkom podrškom
- Pravovremeno lečenje kao politički dug
- Institucionalna odgovornost i izborni značaj
- 5.3. Zdravstvene ustanove i stranačke evidencije birača
- Prikupljanje glasova u prostoru ustanove
- Institucionalni položaj kao prednost u kampanji
- 5.4. Zdravstvene usluge i medicinski autoritet u političkoj promociji
- Zdravstvena usluga predstavljena kao stranačka pogodnost
- Medicinski prostor i zaposleni u političkoj promociji
- Zdravstvena zaštita kao sredstvo političke promocije
- Uvod
- 6.1. Socijalna zaštita i uslovljavanje egzistencijalne pomoći
- Stranački uticaj na odlučivanje o socijalnoj pomoći
- Zloupotreba podataka korisnika i lokalna mreža stranačkih posrednika
- Uslovljavanje pomoći političkom podrškom
- Žitište – organizovana zloupotreba socijalne pomoći i javnih sredstava
- Javne ustanove i predizborna raspodela pomoći
- Izborni učinak egzistencijalne zavisnosti
- 6.2. Penzijski sistem, podaci korisnika i političko pridobijanje
- Političko kadrovanje i stranačka kontrola penzijskog fonda
- Zloupotreba ličnih podataka penzionera u političkoj komunikaciji
- Jednokratne državne isplate u predizbornim periodima
- Udruženja penzionera, institucionalne tribine i lokalna raspodela pomoći
- Medijska promocija i stvaranje straha od političkih promena
- 7.1. Obrazovna politika, razvoj institucija i obezvređivanje znanja
- 7.2. Politička kontrola rukovodstva i uslovljavanje zaposlenja u obrazovnim ustanovama
- 7.3. Profesionalne sankcije, finansijski pritisci i ograničavanje autonomije obrazovnih ustanova
- 7.4. Politički pritisci na Petu beogradsku i Jovinu gimnaziju
- „Ovo što se dešava sa Petom gimnazijom je nešto što će se izučavati u istoriji beščašća ove države.“
- 7.5. Napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti, razvoj studentskog pokreta i političke posledice
- 8.1. Političko upravljanje kulturnim ustanovama i ograničavanje slobode zaposlenih
- 8.2. Raspodela sredstava i uticaj na mogućnost umetničkog stvaranja
- 8.3. Lokalne manifestacije i političko uslovljavanje angažovanja izvođača
- 8.4. Finansijski i programski pritisci na kulturne manifestacije
- 8.5. Proterivanje EXIT-a i politička cena javne podrške promenama
- 9.1. Društveni značaj klubova i navijačke pripadnosti
- 9.2. Fudbalski savez Srbije, politički uticaj i kontrola fudbalskih institucija
- 9.3. Finansijska zavisnost i političko upravljanje klubovima
- 9.4. Fudbalski klub Crvena zvezda
- 9.5. Organizovane navijačke grupe kao sredstvo političkog pritiska
- 9.6. Košarkaški klub Partizan
- 9.7. Novak Đoković
- 10.1 Spiskovi „sigurnih glasova“ i nadziranje birača
- 10.2 Kupovina glasova i fotografisanje listića
- 10.3 Birački spisak, fiktivna prebivališta i organizovano premeštanje birača
- 10.4 Glasanje u ime drugih i narušavanje tajnosti glasanja
- 10.5. Paralelna stranačka organizacija i pritisak oko biračkih mesta
- 10.6. Zapisnici, provera rezultata i pravna zaštita
- 11.1. Otkrivanje i dokumentovanje nepravilnosti
- 11.2. Prijave i izostanak delotvornog postupanja
- Predmet koji postoji, ali ne napreduje
- Prebacivanje odgovornosti i predmeti bez epiloga
- Odlaganje i slabljenje dokaza
- 11.3. Pritisci na ljude koji ukazuju na nepravilnosti
- 11.4. Nekažnjivost i ponavljanje istih mehanizama
- Politička korist ostaje, a odgovornost se odlaže
- Od otkrivene zloupotrebe do usavršenog mehanizma
- Zatvaranje kruga kontrole
UVOD
Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je postepeno izgradio sistem političke moći koji je prerastao ustavne nadležnosti državnih funkcija koje je obavljao. Tokom godina, kroz političko kadrovanje, kontrolu stranačke organizacije, uticaj na državne institucije, upravljanje javnim resursima i odnose sa ključnim akterima političkog i društvenog života, uspostavljen je sistem u kojem se stvarni centar odlučivanja sve više koncentrisao oko jednog čoveka. Očuvanje političke moći Aleksandra Vučića postalo je osnovni cilj tako izgrađenog sistema, dok su državne institucije i njihove nadležnosti sve više podređivane interesima njegovog političkog opstanka.
Takva koncentracija moći omogućila je da se različiti državni i društveni mehanizmi koriste za stvaranje trajne izborne prednosti. Institucionalna kontrola obezbeđuje politički uticaj na donošenje odluka i postupanje nadležnih organa, javni novac i državne investicije postaju sredstva političke promocije i ekonomske zavisnosti, dok medijska dominacija omogućava dugotrajno oblikovanje informacija na osnovu kojih građani donose političke odluke. Posebno značajnu ulogu ima kontrola nad bezbednosnim aparatom, čija ovlašćenja nadzora i prinude mogu služiti ne samo ograničavanju političkog protivljenja već i očuvanju vlasti u trenucima ozbiljne političke krize. Time se politička kontrola ne ograničava na stvaranje uslova za izbornu pobedu, već otvara i mogućnost sprečavanja demokratske smene vlasti u slučaju izbornog poraza.
Sistem nije nastao odjednom niti je tokom godina ostao nepromenjen. Naprotiv, razvijao se kroz uzastopne izborne cikluse, širenjem političkog uticaja na institucije, usavršavanjem mehanizama kontrole i izbornih prevara, kao i prilagođavanjem postojećih metoda i pronalaženjem novih načina za ostvarivanje izborne prednosti. Uprkos upozorenjima domaćih i međunarodnih posmatrača, istraživačkih organizacija i drugih učesnika javnog života, problemi iz prethodnih izbornih procesa nisu delotvorno otklanjani. Umesto toga, politička kontrola nastavljala je da dobija nove oblike, dok su mogućnosti građana da se slobodno politički opredeljuju i suprotstavljaju pritiscima postajale sve ograničenije.
Posledice tako izgrađenog sistema zahvataju gotovo sve oblasti društvenog života. Različiti mehanizmi političkog uticaja deluju neposredno ili posredno, tokom izborne kampanje i mnogo pre njenog početka, stvarajući uslove u kojima formalno pravo glasa ne podrazumeva nužno i slobodu političkog izbora. Njihova povezanost pokazuje kako se institucionalna, ekonomska, društvena, bezbednosna i medijska moć mogu objediniti radi očuvanja postojeće vlasti. Sloboda izbora zato se ne može meriti samo pravilnošću glasanja i prebrojavanja glasova, već i stvarnom mogućnošću građana da svoju političku volju slobodno izraze i da njome demokratski promene vlast.
