5. Zdravstvo

Zdravstveni sistem predstavlja jednu od oblasti u kojima politička kontrola državnih institucija može imati najneposrednije posledice po svakodnevni život građana. Za razliku od drugih javnih službi, zdravstvena zaštita povezana je sa osnovnim pitanjima ljudskog zdravlja i života. Zavisnost od medicinske pomoći, zaposlenja u zdravstvenim ustanovama i odluka njihovih rukovodilaca stvara posebno osetljiv prostor za političke pritiske i zloupotrebu institucionalnog autoriteta.

U Srbiji postoje javni i privatni zdravstveni sektor. Javna mreža domova zdravlja, bolnica i kliničkih centara predstavlja osnov zdravstvene zaštite stanovništva. Domovi zdravlja pružaju primarnu zdravstvenu zaštitu, dok bolnice i klinički centri obezbeđuju specijalističko i složenije lečenje. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, gde zdravstveni sistem obuhvata različite oblike privatnog osiguranja i javnih programa, zdravstvena zaštita u Srbiji prvenstveno počiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju i centralizovanom državnom upravljanju.

Za građane Srbije put kroz javni zdravstveni sistem uglavnom počinje kod izabranog lekara, koji pruža osnovnu zdravstvenu zaštitu i upućuje pacijenta na dalje preglede i lečenje. Privatni sektor predstavlja dodatnu mogućnost za one koji mogu da plate zdravstvene usluge. Međutim, za građane sa ograničenim prihodima troškovi pregleda, lečenja, lekova i putovanja često predstavljaju ozbiljnu prepreku. Nedostatak zdravstvenih radnika i duge liste čekanja za pojedine intervencije dodatno povećavaju zavisnost pacijenata od javnih zdravstvenih ustanova.

Ministarstvo zdravlja ima ključnu ulogu u organizaciji, nadzoru i razvoju zdravstvenog sistema. Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira ugovorene zdravstvene usluge prvenstveno iz obaveznih doprinosa, uz dodatna sredstva iz državnog budžeta. Ministarstvo i drugi nadležni državni organi imaju značajan uticaj na upravljanje zdravstvenim ustanovama, kadrovska rešenja, finansiranje, investicije i uslove rada zaposlenih. Takva koncentracija ovlašćenja omogućava sprovođenje jedinstvene zdravstvene politike, ali istovremeno stvara prostor za politički uticaj na rukovodstvo i funkcionisanje javnih zdravstvenih ustanova.

Poseban značaj u ovom sistemu ima Zlatibor Lončar, dugogodišnji bliski politički saradnik Aleksandra Vučića i visoki funkcioner Srpske napredne stranke. Nakon dolaska SNS-a na vlast 2012. godine, Lončar je postavljen na čelo Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, a 2014. godine postao je ministar zdravlja. Tu funkciju obavljao je do 2022. godine, da bi se na nju vratio 2024. Njegov dugogodišnji položaj povezuje upravljanje jednom od najvažnijih zdravstvenih ustanova u zemlji sa političkim rukovođenjem celokupnim zdravstvenim sistemom.

Lončarevu profesionalnu i političku karijeru prate ozbiljne kontroverze povezane sa organizovanim kriminalom. Tokom sudskih postupaka protiv pripadnika zemunskog klana, kriminalne organizacije povezane sa ubistvom premijera Zorana Đinđića 2003. godine, dvojica svedoka saradnika iznela su tvrdnje da je Lončar, dok je radio kao lekar u Urgentnom centru, učestvovao u usmrćivanju ranjenog čoveka koji je preživeo pokušaj ubistva. Svedoci su tvrdili i da je za to dobio stan. Naknadno pribavljena dokumentacija potvrdila je da je Lončar ubrzo nakon tog događaja zaključio ugovor o kupovini stana sa osobom iz porodice jednog od pripadnika klana. Lončar je negirao umešanost u ubistvo, a njegova krivična odgovornost nije utvrđena.

Uprkos ovim ozbiljnim navodima i njihovom dugogodišnjem prisustvu u javnosti, Lončar je tokom vlasti Aleksandra Vučića zauzimao najviše rukovodeće položaje u srpskom zdravstvu. Njegova politička karijera otvara pitanje kriterijuma za imenovanje i odgovornost nosilaca najviših javnih funkcija. Posebno je značajno koliko su institucije sposobne da profesionalnu odgovornost, zakonitost i javni interes postave iznad političkog poverenja i lojalnosti.

Politički uticaj na zdravstveni sistem ostvaruje se kroz dva međusobno povezana mehanizma. Prvi se odnosi na zaposlene, čiji profesionalni položaj, mogućnost napredovanja, dobijanja specijalizacije ili produženja ugovora mogu postati predmet političkog uslovljavanja. Drugi se odnosi na pacijente, kojima potreba za pregledom, operacijom ili terapijom može otvoriti prostor za stranačko posredovanje i stvaranje osećaja obaveze prema politički uticajnim pojedincima.

U takvim okolnostima zdravstvena ustanova može postati i sredstvo političke mobilizacije. Autoritet rukovodilaca omogućava prenošenje stranačkih zahteva na zaposlene, dok posredovanje u lečenju može stvarati političku zavisnost pacijenata i njihovih porodica. Istovremeno, prostor zdravstvenih ustanova, medicinsko osoblje i poverenje građana u lekarsku profesiju mogu biti korišćeni za stranačku promociju i prikupljanje izborne podrške.

Posebna težina ovih mehanizama proizlazi iz činjenice da se politički pritisak povezuje sa osnovnim ljudskim potrebama. Kada građanin procenjuje da bi odbijanje stranačkog zahteva moglo ugroziti njegovo zaposlenje, lečenje ili zdravstvenu zaštitu člana porodice, sloboda političkog opredeljivanja dobija neposrednu ličnu cenu. Izborna prednost vladajuće stranke tada se ne zasniva isključivo na dobrovoljnoj podršci birača, već i na njihovoj profesionalnoj i zdravstvenoj zavisnosti. Takav odnos može uticati na političko ponašanje građana mnogo pre početka izborne kampanje.

5.1. Politička kontrola rukovodstva i zdravstvenih radnika

Rukovodioci javnih zdravstvenih ustanova odlučuju ili značajno utiču na raspored rada, raspodelu odgovornosti i profesionalni položaj zaposlenih. Za lekare je posebno značajan pristup specijalizaciji, odnosno stručnom usavršavanju za određenu granu medicine. Za zaposlene na određeno vreme presudno može biti produženje ugovora ili prelazak u stalni radni odnos.

Kada se ove odluke povežu sa zahtevima vladajuće stranke, profesionalna zavisnost postaje sredstvo političkog pritiska. Zaposleni može proceniti da odbijanje stranačkog zadatka ugrožava njegov posao, prihode ili mogućnost napredovanja.

Rukovodstvo kao veza između stranke i ustanove

Politički zavisno rukovodstvo omogućava prenošenje stranačkih zahteva kroz postojeću hijerarhiju ustanove. Poziv na politički skup ili zahtev za prikupljanje podrške zaposlenom stiže preko osobe koja istovremeno utiče na njegov svakodnevni rad i profesionalnu budućnost.

Posebno značajan položaj imaju vršioci dužnosti direktora, čiji nastavak angažovanja zavisi od odluka nadležnih organa. Kada je ostanak na funkciji povezan sa političkom podrškom, rukovodilac ima dodatni razlog da prihvata zahteve onih koji odlučuju o njegovom imenovanju. Pritisak se zatim može preneti na lekare, medicinske sestre, tehničare, vozače i druge zaposlene.

Radna hijerarhija tako postaje kanal političke mobilizacije. Zahtev koji bi građanin mogao slobodno da odbije izvan radnog mesta dobija težinu naloga kada dolazi od nadređenog.

Smene i profesionalno kažnjavanje zdravstvenih radnika

Od kraja 2024. godine u više zdravstvenih ustanova u Srbiji zabeležene su smene iskusnih lekara sa rukovodećih položaja, u okolnostima njihovog javnog protivljenja vlasti ili podrške studentskim protestima. Među njima su bili univerzitetski profesori, načelnici specijalističkih odeljenja i rukovodioci klinika. Njihova razrešenja izazvala su reakcije kolega i sindikata, koji su ukazivali na mogućnost političkog uticaja na kadrovske odluke. Pojedini slučajevi dobili su i sudski nastavak.

U decembru 2024. godine profesor Vladimir Dugalić, istaknuti stručnjak za hirurgiju jetre, smenjen je sa mesta načelnika odeljenja Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije nakon javne kritike ministra zdravlja Zlatibora Lončara i podrške studentskim protestima. Premešten je na drugo odeljenje, a krajem 2025. izgubio je i zaposlenje. Sud je privremenom merom naložio njegovo vraćanje na posao, ali rukovodstvo Kliničkog centra nije postupilo po toj odluci, zbog čega su tokom 2026. izricane novčane kazne ustanovi i njenoj direktorki Jeleni Drulović. Tako je spor oko profesionalnog položaja jednog hirurga prerastao u pitanje izvršavanja sudskih odluka od strane rukovodstva najveće zdravstvene ustanove u Srbiji.

U junu 2025. smenjen je i profesor Dragan Nikolić, upravnik Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Kao vaskularni hirurg učestvovao je u operacijama teško povređenih nakon pada nadstrešnice železničke stanice u tom gradu, a prethodno je javno podržavao studentske proteste. Izvori iz zdravstvene ustanove njegovu smenu povezivali su sa tom podrškom, dok javno dostupna dokumentacija nije potvrdila da je politički motiv formalno utvrđen.

Krajem istog meseca razrešena je profesorka Tatjana Adžić Vukičević, dugogodišnja načelnica odeljenja Klinike za pulmologiju u Beogradu i nekadašnja direktorka kovid bolnice u Batajnici. Tokom pandemije bila je jedna od najistaknutijih lekarki u Srbiji i odlikovana je za svoj profesionalni doprinos. Studenti Medicinskog fakulteta tvrdili su da je smena usledila zbog njene podrške njihovim protestima i odbijanja da potpiše javnu podršku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Posebnu težinu ovom slučaju daje činjenica da je reč o lekarki kojoj su prethodno bile poverene izuzetno velike profesionalne odgovornosti.

U Kragujevcu je profesor Vladimir Zdravković u decembru 2025. razrešen sa mesta rukovodioca Klinike za kardiologiju nakon javne podrške studentskim protestima i neslaganja sa pojedinim odlukama rukovodstva. Zdravković je osporio razrešenje pred sudom, a Osnovni sud u Kragujevcu u maju 2026. prvostepeno je utvrdio da je njegova smena bila nezakonita. Prema informacijama objavljenim u junu, rukovodstvo ustanove nije ga vratilo na prethodnu funkciju, već je osporavalo presudu žalbom. Sudska odluka potvrđuje nezakonitost kadrovskog postupanja u prvostepenom postupku, ali ne predstavlja zasebno utvrđenje političkog motiva smene.

Slična razrešenja zabeležena su i izvan najvećih kliničkih centara. U Kraljevu je septembra 2025. smenjena Slađana Petrović Ćika, načelnica anesteziologije Zdravstvenog centra Studenica, neposredno nakon štrajka upozorenja zaposlenih. Sindikalni predstavnici tvrdili su da su i dvojica prethodnih rukovodilaca bolnice, Milan Maksimović i Miroslav Milenković, trpeli posledice zato što nisu pristajali da kažnjavaju zaposlene koji podržavaju proteste ili da ispunjavaju očekivanja u vezi sa stranačkom mobilizacijom.

U Somboru je sa rukovodećeg položaja razrešena Snežana Holcer Vukelić, dugogodišnja načelnica odeljenja za urgentna stanja, koja je javno podržavala studentski pokret i pružala medicinsku pomoć učesnicima protesta. Njeno razrešenje izazvalo je proteste kolega i građana. U tamošnjem Zavodu za javno zdravlje Vojka Perović, zdravstvena radnica sa gotovo četiri decenije iskustva, premeštena je sa mesta glavnog tehničara na niže radno mesto sa manjim primanjima. Ona je takvu odluku povezala sa svojim učešćem u odavanju pošte žrtvama novosadske tragedije i tvrdila da je prethodno bila izložena pretnjama rukovodstva.

Pritisci nisu bili ograničeni na formalna razrešenja. U aprilu 2025. zaposleni Zdravstvenog centra Aleksinac prijavili su da je direktor Goran Vidić na sastanku rukovodilaca kritikovao lekare i medicinske sestre koji su podržavali studentske proteste. Zaposleni su njegove poruke doživeli kao pretnje profesionalnim sankcijama, dok je direktor odbacio optužbe i tvrdio da je samo upozoravao na obavezu poštovanja zakona i redovnog obavljanja posla.

Ovi slučajevi razlikuju se po okolnostima, profesionalnim posledicama i stepenu institucionalne potvrde. Zajedničko im je to što su kadrovske odluke ili prijavljeni pritisci usledili u okolnostima javnog političkog neslaganja zaposlenih sa vlašću. Kada rukovodioci odlučuju o razrešenju, premeštaju i profesionalnom napredovanju, posledice takvog postupanja ne pogađaju samo neposredno pogođene radnike. One mogu uticati i na njihove kolege, koje počinju da procenjuju da li javno izražavanje političkog stava može ugroziti njihovu profesionalnu budućnost.

Stranački skupovi i sigurnost zaposlenja

Politička zavisnost zdravstvenih radnika posebno dolazi do izražaja tokom organizovanja stranačkih skupova i izbornih kampanja. Od zaposlenih se mogu zahtevati prisustvovanje političkim događajima, prikupljanje podrške i učešće u aktivnostima koje nisu povezane sa njihovim profesionalnim obavezama. Takvi zahtevi posebno pogađaju zaposlene čiji radni odnos zavisi od produžavanja ugovora ili odluka neposrednih rukovodilaca.

U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu zaposleni su u oktobru 2026. opisali pritiske da prisustvuju skupu Srpske napredne stranke u Beogradskoj areni. Zahtevi su naročito pogađali radnike na određeno vreme. Uz odlazak na skup pominjani su predstojeći konkursi za stalno zaposlenje, a pojedini radnici opisali su i upozorenja o mogućem premeštaju na druga radna mesta.

Slične pritiske prijavljivali su zaposleni u kraljevačkoj bolnici. U avgustu 2026. dva sindikata javno su upozorila rukovodstvo ustanove na zahteve da zaposleni prisustvuju političkim skupovima. Sindikalni predstavnici navodili su da se pritisak naročito odnosi na radnike na određeno vreme, da se učesnici organizovano prevoze autobusima i da se njihovo prisustvo evidentira. Upozorenje je upućeno rukovodstvu bolnice, koje je preko predstavnice uprave odbacilo tvrdnje o političkom uslovljavanju zaposlenih.

Prisustvo zaposlenih takvim skupovima doprinosi javnoj slici podrške vlasti, dok profesionalna zavisnost koja ih je dovela na skup može ostati nevidljiva. Stranačka organizacija na taj način dobija mogućnost da obezbedi učesnike preko autoriteta javnog poslodavca.

Kada se od zaposlenog očekuje i prikupljanje dodatnih pristalica, pritisak prelazi na porodicu, prijatelje i poznanike. Jedno radno mesto postaje polazište za mobilizaciju više birača, a njihova podrška povezuje se sa sigurnošću osobe koja ih je pozvala.

Pasterov zavod i posledice odbijanja stranačkih zahteva

Posebno ozbiljan slučaj zabeležen je u Pasterovom zavodu u Novom Sadu, javnoj zdravstvenoj ustanovi sa značajnom ulogom u zaštiti od besnila. Nemanja Obradović, doktor veterinarskih nauka i specijalista mikrobiologije, nakon približno dvanaest godina rada u toj ustanovi dobio je otkaz u septembru 2025. godine. Prema njegovom javnom svedočenju, sukob sa rukovodstvom počeo je kada je odbio da prisustvuje skupovima Srpske napredne stranke, nakon čega su njemu i drugim zaposlenima koji su odbili takve zahteve uskraćivane finansijske stimulacije, dok su radnici koji su učestvovali u stranačkim aktivnostima nastavili da ih dobijaju. Obradović je opisao i pritiske nadređenih, individualne razgovore i pretnje gubitkom zaposlenja. Otkaz je dobio tokom bolovanja, zbog čega je, prema njegovim rečima, morao da prekine medicinsku terapiju, dok je gubitak prihoda ugrozio ekonomsku sigurnost njegove porodice. Zvanično obrazloženje otkaza odnosilo se na nepravilnost u službenoj dokumentaciji, koju je Obradović osporio, dok je direktorka Zavoda odbacila njegove optužbe i tvrdila da je ustanova postupala u skladu sa zakonom. Nakon pokretanja radnog spora, Osnovni sud u Novom Sadu u oktobru 2025. doneo je privremenu meru kojom je omogućen njegov povratak na posao do okončanja postupka. Sudskom merom nije utvrđeno da je otkaz bio politički motivisan, ali je zaposlenom pružena zaštita tokom sudskog postupka. Slučaj pokazuje kako prijavljeni zahtevi za stranačku mobilizaciju mogu biti povezani sa uskraćivanjem prihoda, profesionalnim pritiscima i gubitkom zaposlenja, dok se formalna odluka poslodavca obrazlaže razlozima koji nisu politički.

Pokušaj kontrole glasanja

Politički pritisak može se preneti i neposredno na sam čin glasanja. Pred lokalne izbore u junu 2024. zaposleni u bolnici u Vršcu, gradu u severoistočnoj Srbiji, opisali su dobijanje brojeva koje je trebalo upisati na glasačke listiće. Prema njihovim svedočenjima, pojedini zahtevi obuhvatali su i članove porodica zaposlenih. Radnici su opisivali strah od posledica po posao i produženje ugovora.

Prepoznatljiva oznaka služi pokušaju povezivanja listića sa konkretnim biračem. Zaposlenom se šalje poruka da njegov izbor može biti proveravan. Čak i kada takva provera nije pouzdana, uverenje da postoji može uticati na odluku birača i potkopati zaštitnu ulogu tajnosti glasanja.

Na taj način pritisak koji počinje na radnom mestu može postati sredstvo kontrole političkog opredeljenja zaposlenog i članova njegove porodice. Nije neophodno da rukovodilac zaista može da utvrdi kako je određeni radnik glasao. Dovoljno je da zaposleni poveruje da takva mogućnost postoji i da bi odbijanje zahteva moglo ugroziti njegov profesionalni položaj.

Politička odgovornost za upravljanje zdravstvenim sistemom

Prikazani slučajevi ne odnose se na jednu zdravstvenu ustanovu, jednu stručnu oblast ili jednu kategoriju zaposlenih. Obuhvataju univerzitetske profesore, rukovodioce specijalističkih klinika, lekare, medicinske sestre, tehničare i druge radnike zdravstvenog sistema. Njihove okolnosti i pravni ishodi nisu isti, ali zajedno otvaraju pitanje koliko su profesionalna samostalnost i prava zaposlenih zaštićeni od političkog uticaja.

Institucionalna odgovornost ne završava se na rukovodstvu pojedinačne bolnice. Ministarstvo zdravlja ima značajnu ulogu u organizaciji i nadzoru javnog zdravstvenog sistema, dok direktori zdravstvenih ustanova odgovaraju za zakonitost njihovog rada. Ministar Zlatibor Lončar, dugogodišnji bliski saradnik Aleksandra Vučića i funkcioner Srpske napredne stranke, nalazi se na vrhu političkog rukovođenja zdravstvom. Njegov položaj podrazumeva odgovornost za sprovođenje zdravstvene politike i funkcionisanje institucionalnog nadzora, uključujući reagovanje na prijavljene zloupotrebe rukovodećih ovlašćenja.

Poseban značaj ima činjenica da su među razrešenim lekarima bili i stručnjaci koji su javno kritikovali upravo ministra zdravlja. Njihove smene, sudski sporovi i prijavljeni pritisci na zaposlene zahtevaju razmatranje odgovornosti rukovodstava zdravstvenih ustanova i nadležnih državnih organa. Pojedinačni slučajevi ne dokazuju da je ministar lično naredio sporne postupke, ali njegova institucionalna odgovornost obuhvata obezbeđivanje zakonitog upravljanja i delotvornog nadzora nad zdravstvenim sistemom.

Politička zavisnost zaposlenih dobija neposredan izborni značaj kada se njihov profesionalni položaj povezuje sa zahtevima za prisustvovanje stranačkim skupovima, prikupljanje sigurnih glasova ili dokazivanje političke lojalnosti. Tada se odnos između rukovodioca i zaposlenog, uspostavljen radi obavljanja zdravstvene delatnosti, koristi za ostvarivanje ciljeva političke stranke.

Izborna prednost nastaje pretvaranjem profesionalnog položaja u političku obavezu. Zdravstveni radnik zadržava formalno pravo na slobodan izbor, ali ga ostvaruje pod teretom mogućih posledica po zaposlenje i karijeru. Kada se takva zavisnost prenosi kroz zdravstveni sistem, stranačka mobilizacija može obuhvatiti ne samo zaposlene, već i njihove porodice, prijatelje i poznanike. Institucije čiji je osnovni zadatak zaštita zdravlja i života građana tako mogu postati sredstva političkog pritiska i obezbeđivanja izborne podrške.

5.2. Pristup lečenju i stranačko posredovanje

Čekanje na pregled, operaciju ili terapiju može značiti produženu patnju, pogoršanje bolesti i neizvesnost. Zabeleženi su slučajevi višegodišnjeg čekanja na operacije kukova i kolena, uključujući pacijentkinju koja je na operaciju čekala četiri godine i sedam meseci. Takvo čekanje utiče i na sposobnost za rad, prihode i svakodnevni život porodice.

Razmere problema potvrđuju i zvanični podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prema kojima se u avgustu 2026. godine na listama čekanja nalazilo približno 29.500 građana. Najveći deo činili su pacijenti koji su čekali ugradnju veštačkih kukova i kolena. Istraživanja su pokazala da su pojedini pacijenti na ove intervencije čekali godinama, uprkos značajnom pogoršanju zdravstvenog stanja. Za građane koji nemaju mogućnost privatnog lečenja, takvo čekanje predstavlja ozbiljnu zdravstvenu, ekonomsku i porodičnu teškoću.

U tim okolnostima obećanje ranijeg lečenja predstavlja snažno sredstvo uticaja. Pacijent koji nema novca za privatnu intervenciju ili ne može da podnese dalje odlaganje posebno je ranjiv prema osobi koja tvrdi da može da ubrza postupak. Kada se pristup zdravstvenoj usluzi poveže sa političkom podrškom, potreba za lečenjem može postati sredstvo pritiska na građanina i njegovu porodicu.

Lečenje uslovljeno političkom podrškom

Posebno ozbiljan slučaj javno je predstavljen u decembru 2023. godine, tokom kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji. Predstavnik organizacije za nezavisno posmatranje izbora CRTA izneo je svedočenje o onkološkoj pacijentkinji od koje je, prema prijavljenom slučaju, traženo da potpiše pristupnicu za političku stranku i postane njen takozvani sigurni glas kako bi bila pomerena nekoliko mesta unapred na listi čekanja za lečenje. Time je potreba za medicinskom pomoći neposredno povezana sa zahtevom za političku podršku. Od žene koja se suočavala sa ozbiljnom bolešću očekivalo se da svoje političko opredeljenje podredi mogućnosti da ranije dobije neophodnu zdravstvenu uslugu. Organizacija je slučaj predstavila kao jedan od primera pritisaka na građane tokom izborne kampanje. Identitet pacijentkinje i zdravstvena ustanova nisu javno navedeni, a dostupne informacije ne omogućavaju utvrđivanje individualne odgovornosti osoba koje su navodno postavile zahtev. Ipak, prijavljeni slučaj pokazuje posebno ozbiljan oblik mogućeg političkog uslovljavanja, u kojem se zdravstvena potreba koristi za pridobijanje izborne podrške.

Pacijent se u takvim okolnostima stavlja pred odluku čije posledice mogu biti zdravstvene i životne. Prihvatanje političkog zahteva ne mora predstavljati izraz njegovog stvarnog uverenja, već pokušaj da dobije pravovremenu medicinsku pomoć. Kada čovek strahuje da će odbijanje stranačke podrške dodatno odložiti lečenje, politička sloboda postaje neposredno povezana sa njegovim zdravstvenim stanjem.

Takvo uslovljavanje narušava jednak pristup lečenju. Medicinska potreba treba da određuje prioritet, dok političko posredovanje uvodi kriterijum povezanosti sa strankom i spremnosti da joj se pruži podrška. Ujedno se dovodi u pitanje i položaj drugih pacijenata, čiji redosled lečenja ne bi smeo da zavisi od političkih odnosa ili spremnosti pojedinaca da ispune stranačke zahteve.

Pravovremeno lečenje kao politički dug

Politička zavisnost može nastati i bez izričitog zahteva pre lečenja. Kada stranački predstavnik posreduje prema rukovodstvu zdravstvene ustanove i sebi pripiše zaslugu za raniji pregled, operaciju ili terapiju, pacijent i porodica mogu ga doživeti kao osobu kojoj duguju pomoć.

Ako od pravovremenog lečenja zavisi ishod bolesti, osećaj zahvalnosti može biti naročito snažan. Pravo koje treba ostvariti kroz ustanovu predstavlja se kao lična usluga politički uticajnog pojedinca. Građanin tada može steći utisak da zdravstvena zaštita ne zavisi prvenstveno od medicinskih kriterijuma i zakonom garantovanih prava, već od mogućnosti da pronađe osobu koja ima politički uticaj.

Takav osećaj obaveze može se aktivirati pred izbore. Posrednik se ponovo obraća porodici, sada sa očekivanjem političke podrške. Zahtev može obuhvatiti glasanje, prisustvo skupu ili prikupljanje imena i kontakata rođaka, prijatelja, kumova i komšija.

Pomoć jednom pacijentu tako može postati osnova za mobilizaciju čitavog kruga ljudi. Pritisak deluje kroz zahvalnost, osećaj obaveze i strah da bi porodici ponovo mogla zatrebati ista pomoć. Podrška vlasti tada može biti posledica zdravstvene zavisnosti, umesto slobodnog političkog opredeljenja.

Ovaj mehanizam razlikuje se od neposrednih pretnji zaposlenima u zdravstvenim ustanovama. Pacijent ne mora biti izložen otvorenoj uceni niti mu se mora izričito zahtevati glas. Dovoljno je da poveruje da njegova porodica zahvaljujući političkom posredniku dobija pomoć koju bi inače čekala i da će od održavanja tog odnosa zavisiti mogućnost da pomoć ponovo dobije. Time se pravo na zdravstvenu zaštitu pretvara u odnos lične i političke zavisnosti.

Institucionalna odgovornost i izborni značaj

Liste čekanja, nedostatak zdravstvenih radnika i organizacioni problemi nisu sami po sebi dokaz političke zloupotrebe. Međutim, kada postoje ozbiljne teškoće u ostvarivanju zdravstvene zaštite, povećava se značaj osoba koje mogu da utiču na pristup medicinskim uslugama. Zato je posebno važno da zdravstvene ustanove primenjuju jednake i proverljive kriterijume, nezavisno od stranačke pripadnosti pacijenata ili političkih odnosa njihovih porodica.

Odgovornost zdravstvenog sistema ne završava se pružanjem medicinske usluge. Ona obuhvata i sprečavanje političkog posredovanja kojim se zakonom garantovana prava predstavljaju kao privilegije koje pojedinci dobijaju zahvaljujući vladajućoj stranci. Rukovodstva zdravstvenih ustanova i nadležni državni organi imaju obavezu da obezbede da odluke o lečenju zavise od medicinskih potreba, a ne od političkih interesa.

Izborni značaj ovakvog postupanja posebno je ozbiljan zato što se politički uticaj ostvaruje u trenutku kada su građani i njihove porodice najranjiviji. Kada se pristup lečenju poveže sa podrškom političkoj stranci, formalno slobodan glas može postati izraz straha, zavisnosti ili osećaja obaveze. Politička prednost tada se ne stvara u neposrednom kontaktu sa biračem tokom kampanje, već kroz njegovu svakodnevnu potrebu za zdravstvenom zaštitom.

5.3. Zdravstvene ustanove i stranačke evidencije birača

Zdravstvena ustanova raspolaže autoritetom prema zaposlenima i građanima koji joj se obraćaju radi lečenja. Unošenje stranačkih zahteva i evidencija u taj prostor povezuje političko angažovanje sa institucijom od koje zavise.

Prikupljanje glasova u prostoru ustanove

U septembru 2026. godine na prijemnom pultu Klinike za dečju hirurgiju, ortopediju i traumatologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu pronađen je obrazac za prikupljanje takozvanih sigurnih kapilarnih glasova. Na dokumentu je bio odštampan logo Srpske napredne stranke, dok se u rubrici donosioca liste nalazilo ime Milana Lazarevića, vršioca dužnosti direktora ove zdravstvene ustanove. Obrazac je predviđao unošenje imena i prezimena, datuma rođenja, prebivališta, adrese i kontakt telefona birača. Nije utvrđeno ko je dokument ostavio na prijemnom pultu niti da li su preko njega zaista prikupljani podaci građana.

Lazarević, koji je istovremeno bio odbornik Srpske napredne stranke i predsednik niškog odbora Pokreta za narod i državu, odbacio je povezanost sa dokumentom. Tvrdio je da je obrazac fabrikovan i podmetnut, da njegovo ime nije napisano na način na koji se on potpisuje i da nikome na klinici nije dao takvu listu. Poreklo dokumenta i eventualna individualna odgovornost nisu javno razjašnjeni.

Kapilarno prikupljanje glasova predstavlja način širenja stranačke mreže podrške preko pojedinaca koji evidentiraju birače i nastoje da obezbede podršku dodatnih ljudi iz svog privatnog ili profesionalnog okruženja. Kada se takva aktivnost prenese u javnu zdravstvenu ustanovu, posebno u okolnostima u kojima se povezuje sa imenom njenog rukovodioca, otvara se pitanje korišćenja institucionalnog autoriteta za stranačke potrebe.

Prisustvo stranačkog obrasca na prijemnom pultu klinike u koju roditelji dovode decu na lečenje posebno je problematično zbog odnosa zavisnosti koji postoji između ustanove, zaposlenih i pacijenata. Zaposleni može steći utisak da se od njega očekuje prikupljanje političke podrške, dok pacijent ili član porodice može zaključiti da je takva aktivnost povezana sa rukovodstvom ustanove od koje očekuje medicinsku pomoć.

Institucionalni položaj kao prednost u kampanji

Pristup radnom kolektivu i građanima u zdravstvenoj ustanovi omogućava političkoj mreži da prikuplja kontakte kroz postojeće profesionalne i lične odnose. Zaposleni ili pacijent može takav zahtev doživeti drugačije od običnog poziva stranačkog aktiviste, jer se pojavljuje u okruženju u kojem druga strana ima autoritet nad njegovim poslom ili pristupom zdravstvenoj usluzi.

Poseban značaj ima položaj rukovodilaca koji istovremeno obavljaju javne funkcije i aktivno učestvuju u stranačkom organizovanju. Kada se politički položaj poveže sa ovlašćenjima za odlučivanje o zaposlenju, napredovanju i radu zdravstvene ustanove, stvara se mogućnost da stranačka očekivanja budu predstavljena kao deo profesionalnih obaveza zaposlenih.

Slučaj Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu ne dokazuje da su podaci pacijenata korišćeni za stranačke evidencije niti da je direktor lično organizovao prikupljanje glasova. Međutim, činjenica da je obrazac sa stranačkim oznakama i imenom rukovodioca pronađen u prostoru javne zdravstvene ustanove pokazuje koliko neposredno stranačko organizovanje može dospeti u okruženje namenjeno pružanju zdravstvene zaštite.

Prostor javne ustanove tako može postati oslonac stranačkog organizovanja. Politička stranka dobija mogućnost pristupa ljudima i prikupljanja podrške preko odnosa izgrađenih radi zdravstvene zaštite, dok zaposleni i pacijenti mogu osećati da se njihova politička opredeljenja očekuju ili proveravaju.

Izborni značaj ovakvog mehanizma proizlazi iz povezivanja institucionalnog autoriteta sa organizovanim prikupljanjem političke podrške. Kada se stranačke evidencije i zahtevi pojave u ustanovi od koje zavise zaposlenje i lečenje, političko opredeljenje može postati predmet očekivanja umesto slobodne odluke pojedinca. Zdravstvena ustanova, čija je osnovna obaveza jednako postupanje prema svim građanima, na taj način može postati deo šire infrastrukture političke mobilizacije i obezbeđivanja izborne prednosti.

5.4. Zdravstvene usluge i medicinski autoritet u političkoj promociji

Zdravstveni pregled neposredno odgovara na potrebu građanina i oslanja se na poverenje u medicinsku profesiju. Kada se organizuje i predstavlja kroz stranačka obeležja, poverenje u lekara i zahvalnost za pruženu uslugu prenose se na političku organizaciju.

Takav oblik političke promocije posebno je značajan u javnom zdravstvenom sistemu, u kojem veliki deo stanovništva zavisi od državnih ustanova. Zdravstvene usluge koje građanima pripadaju na osnovu zdravstvenog osiguranja ili javnih programa mogu se predstavljati kao poseban doprinos vladajuće stranke, čime se zamagljuje granica između prava građana i političke promocije.

Zdravstvena usluga predstavljena kao stranačka pogodnost

U aprilu 2026. godine u prostorijama Srpske napredne stranke u Čačku organizovani su ultrazvučni pregledi dojki. Objavljene fotografije prikazivale su medicinsku opremu i pacijentkinje tokom pregleda u prostoru sa stranačkim obeležjima i fotografijom Aleksandra Vučića. Zdravstveni pregledi organizovani izvan registrovanih zdravstvenih ustanova izazvali su ozbiljna pitanja o odgovarajućim medicinskim uslovima, dozvolama, angažovanom osoblju i zaštiti privatnosti pacijentkinja. Nije javno razjašnjeno ko je finansirao opremu i medicinsko osoblje niti da li su nadležni organi utvrdili odgovornost za organizovanje tih pregleda.

Poseban problem predstavlja okolnost da se medicinska usluga, čije pružanje zahteva odgovarajuće profesionalne i zdravstvene uslove, organizuje u prostorijama političke stranke. Preventivni pregled ima nesumnjivu zdravstvenu vrednost za građanina. Međutim, kada se obavlja pod stranačkim obeležjima i javno predstavlja kao aktivnost političke organizacije, zdravstvena potreba postaje prilika za pridobijanje naklonosti birača.

Tokom septembra i oktobra 2026. godine slična praksa zabeležena je na teritoriji Smedereva, gde je Gradski odbor Srpske napredne stranke organizovao niz preventivnih zdravstvenih pregleda u seoskim sredinama. Zdravstveni radnici pružali su osnovne preglede i savete, dok su u javnim saopštenjima stranačkog odbora te aktivnosti predstavljane kao rezultat politike SNS-a. Saopštenja su završavana neposrednim pozivima građanima da na predstojećim parlamentarnim izborima glasaju za izbornu listu Aleksandra Vučića.

Posebno je značajan događaj od 15. oktobra 2026. godine. Gradski odbor SNS-a saopštio je da je njegov Savet za zdravstvo organizovao preventivne preglede u selu Binovac, uz javni poziv biračima da podrže stranačku izbornu listu. Istoga dana Zdravstveni centar Smederevo saopštio je da su njegovi zdravstveni radnici obavili preventivne preglede u istom selu. Ovakvo paralelno predstavljanje zdravstvenih aktivnosti od strane javne ustanove i političke stranke otvara pitanje razgraničenja njihovih organizacionih i finansijskih uloga tokom izborne kampanje.

Ovi događaji ne dokazuju sami po sebi da su zdravstvene usluge finansirane nezakonito niti da je od pacijenata zahtevano da glasaju za vladajuću stranku. Međutim, pokazuju kako se pružanje zdravstvene zaštite može neposredno povezati sa stranačkom izbornom promocijom. U manjim i ruralnim sredinama, gde građani imaju ograničen pristup pojedinim zdravstvenim uslugama, takva povezanost posebno je značajna. Odgovornost javnog zdravstvenog sistema potiskuje se predstavljanjem političke organizacije kao neposrednog obezbeđivača pomoći.

Medicinski prostor i zaposleni u političkoj promociji

Korišćenje zdravstvenih ustanova i medicinskog osoblja u političkoj promociji nije ograničeno na organizovanje preventivnih pregleda. Tokom prethodnih izbornih kampanja u stranačkim promotivnim sadržajima pojavljivali su se prostori javnih zdravstvenih ustanova, zdravstveni radnici u službenim uniformama, medicinska oprema i institucionalna obeležja. Zabeleženo je i korišćenje operacione sale i fotografija pacijenata tokom medicinskih pregleda u stranačkim promotivnim materijalima.

Tokom parlamentarne izborne kampanje 2020. godine Srpska napredna stranka objavila je promotivni spot u kojem se pojavila rukovoditeljka jedne od klinika Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, obučena u službenu medicinsku uniformu sa oznakom zdravstvene ustanove. Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je takvim korišćenjem javnih resursa prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i izrekla stranci meru upozorenja. Odlukom je posebno naglašena zabrana korišćenja zaposlenih u uniformama sa oznakama zdravstvenih ustanova za stranačku promociju tokom izborne kampanje.

Sličan slučaj zabeležen je tokom lokalne izborne kampanje 2024. godine u Irigu, gde je stranački promotivni spot snimljen ispred Doma zdravlja, uz prikazivanje sanitetskih vozila javne zdravstvene ustanove. Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je povredu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izrekla upozorenje i naložila uklanjanje spornog snimka sa društvenih mreža. Time je zvanično potvrđeno da korišćenje prostora i opreme zdravstvene ustanove za promociju političke stranke može predstavljati nezakonitu upotrebu javnih resursa.

Ovi slučajevi pokazuju da politička promocija kroz zdravstvo ne mora podrazumevati neposredno uslovljavanje pacijenata ili zaposlenih. Dovoljno je da se ugled zdravstvene ustanove, autoritet medicinske profesije ili sredstva namenjena javnoj zdravstvenoj zaštiti koriste za stvaranje povoljnije slike o političkoj stranci. Kada građanin u stranačkom promotivnom sadržaju vidi lekara u službenoj uniformi, bolnicu ili sanitetsko vozilo, politička poruka dobija dodatnu težinu institucionalnog autoriteta.

Zdravstvena zaštita kao sredstvo političke promocije

Povezivanje zdravstvenih usluga sa političkom promocijom predstavlja poseban oblik izborne prednosti. Za razliku od neposredne kupovine glasova ili otvorenih pretnji, ovde se politički uticaj ostvaruje predstavljanjem javnih usluga kao zasluge vladajuće stranke, korišćenjem poverenja u medicinsku profesiju i stvaranjem osećaja zahvalnosti kod građana.

Posebno je problematično kada se u istu političku poruku povežu državna ulaganja u zdravstvo, rad javnih zdravstvenih ustanova, preventivni pregledi i pozivi na glasanje za određenu izbornu listu. Takvo predstavljanje otežava građanima da razlikuju ono što zdravstveni sistem obavlja na osnovu zakona i javnog finansiranja od onoga što politička stranka predstavlja kao sopstveni doprinos.

Zdravstvene ustanove i njihovi zaposleni imaju obavezu da pružaju medicinsku pomoć prema profesionalnim kriterijumima, nezavisno od političkog opredeljenja građana. Njihov prostor, oprema, sredstva i profesionalni autoritet ne bi trebalo da služe ostvarivanju stranačke prednosti. Kada se ta granica narušava, pravo na zdravstvenu zaštitu dobija političko značenje koje mu ne pripada.

Politička kontrola rukovodstva, pritisci na zaposlene, posredovanje pri lečenju, stranačke evidencije birača i promocija kroz zdravstvene usluge predstavljaju različite, ali međusobno povezane mehanizme. Njihova posebna težina proizlazi iz korišćenja potrebe ljudi da sačuvaju zdravlje, radno mesto i život svojih bližnjih. Sloboda političkog odlučivanja slabi kada građanin procenjuje da od odnosa prema vladajućoj stranci zavise njegovo lečenje, profesionalna budućnost ili dostupnost pomoći porodici.