6. SOCIJALNA ZAŠTITA I PENZIJSKI FOND

Uvod

Socijalna zaštita i penzijski sistem neposredno utiču na materijalnu sigurnost građana. U Srbiji ove oblasti počivaju na zakonom utvrđenim pravima, javnim sredstvima i radu institucija koje raspolažu podacima o svojim korisnicima. Centri za socijalni rad procenjuju potrebe i odlučuju o određenim pravima iz socijalne zaštite, dok Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje upravlja obaveznim javnim penzijskim i invalidskim osiguranjem. Najbliža poređenja u Sjedinjenim Američkim Državama predstavljaju službe socijalne pomoći i sistem Social Security, uz razlike u organizaciji i obimu prava.

Političko uslovljavanje nastaje kada se ostvarivanje prava ili dobijanje pomoći poveže sa podrškom vladajućoj stranci, kada se javno davanje predstavlja kao stranačka usluga ili kada se podaci korisnika koriste za političko pridobijanje. Institucija raspolaže pravom, sredstvima ili podatkom, stranački posrednik koristi pristup korisniku, a građanin dobija politički zahtev ili poruku da pomoć duguje određenom lideru i njegovoj stranci.

Mehanizmi imaju različite oblike. Od korisnika socijalne pomoći može se neposredno zahtevati glas, stranački angažman ili javno dokazivanje lojalnosti. Kod penzionera politička prednost može se graditi kroz institucionalnu komunikaciju, dodatne isplate i predstavljanje javnih sredstava kao lične zasluge vlasti. Neposredno uslovljavanje i stvaranje političke zahvalnosti deluju različito, ali oba mogu povezati materijalnu sigurnost građanina sa opstankom iste političke strukture.

Ovi odnosi razvijaju se i između izbora. Pred glasanje dodatno se pojačavaju isplatama, paketima pomoći i porukama o budućim primanjima. Za izborni proces ključno je da građanin može slobodno da odlučuje, bez uverenja da će odbijanjem političkog zahteva ugroziti pomoć ili prihode na koje se oslanja njegovo domaćinstvo.

6.1. Socijalna zaštita i uslovljavanje egzistencijalne pomoći

Socijalna zaštita namenjena je, između ostalog, ljudima i porodicama koji ne mogu samostalno da obezbede osnovne životne potrebe. Redovna novčana socijalna pomoć ostvaruje se prema zakonom propisanim uslovima, dok jednokratna pomoć zavisi i od pravila i raspoloživih sredstava lokalne samouprave. U oba slučaja odlučivanje treba da bude zasnovano na stvarnim potrebama građana, bez uticaja njihove političke pripadnosti.

Za korisnika koji nema dovoljno novca za hranu, lekove, struju ili ogrev, mogućnost gubitka pomoći predstavlja neposrednu pretnju svakodnevnom životu. Zbog toga političko uslovljavanje socijalne zaštite stvara posebno snažan pritisak. Institucija kojoj se građanin obraća radi zaštite može postati posrednik u njegovom vezivanju za vladajuću stranku. Kada pristup pomoći zavisi od političkih funkcionera ili stranačkih posrednika, građanin se dovodi u položaj da svoju egzistencijalnu sigurnost povezuje sa poslušnošću prema ljudima koji raspolažu javnim sredstvima.

Stranački uticaj na odlučivanje o socijalnoj pomoći

Politički uticaj na sistem socijalne zaštite ostvaruje se kroz rukovodstva ustanova, lokalne samouprave i stranačke organizacije. Svedočenja zaposlenih u centrima za socijalni rad opisuju hijerarhijski organizovane pritiske koji se od lokalnih političkih funkcionera prenose preko direktora i rukovodilaca do zaposlenih koji neposredno odlučuju o pomoći. U pojedinim slučajevima građani dolaze u ustanovu sa stranačkom preporukom, dok lokalni funkcioneri intervenišu da se pomoć odobri osobama koje ne ispunjavaju propisane uslove. Zaposleni su opisivali i slučajeve u kojima se visina jednokratne pomoći određuje izvan centra, a stručnim radnicima ostaje da takvu odluku administrativno sprovedu. Time se profesionalna procena socijalnih potreba potiskuje političkim kriterijumima, a sredstva namenjena ugroženim građanima stavljaju u funkciju stranačkog uticaja.

Posebno ilustrativan primer zabeležen je neposredno pred beogradske izbore 4. marta 2018. godine. Gradski centar za socijalni rad je 28. februara raspodelio 208,5 miliona dinara jednokratne pomoći za 13.900 građana iz šest beogradskih opština, u pojedinačnim iznosima od 15.000 dinara. Prema svedočenju zaposlene, ustanovi su dostavljeni unapred pripremljeni spiskovi primalaca, a od 200 osoba na spisku za Lazarevac samo jedna bila je registrovani korisnik centra. Novac je raspodeljen istog dana kada je stiglo odobrenje Ministarstva za rad, bez uobičajene individualne provere socijalnih potreba, prema navodima zaposlenih. Pojavile su se ozbiljne sumnje da su sredstva korišćena za pridobijanje birača Srpske napredne stranke. Gradski centar je odgovorio da je pomoć raspodeljena na osnovu odluke Vlade Srbije, ali nije pružio traženo objašnjenje kriterijuma po kojima su primaoci odabrani. U novembru iste godine objavljeno je da Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo istragu povodom iznetih saznanja.

Zloupotreba podataka korisnika i lokalna mreža stranačkih posrednika

Posebno ozbiljan oblik političke zloupotrebe predstavlja neovlašćeno pribavljanje i korišćenje ličnih podataka građana iz evidencija centara za socijalni rad. Ove ustanove raspolažu informacijama o ljudima koji nemaju dovoljno sredstava za život, porodicama koje zavise od novčane pomoći, osobama sa invaliditetom i građanima kojima je zbog zdravstvenog stanja ili drugih životnih okolnosti potrebna institucionalna podrška. Podaci se prikupljaju radi ostvarivanja zakonskih prava i zaštite korisnika, a njihovo ustupanje političkim organizacijama radi izbornog delovanja predstavlja zloupotrebu svrhe za koju su prikupljeni. Takva povreda privatnosti ima i neposredne političke posledice, jer stranci omogućava da identifikuje građane čija egzistencijalna zavisnost može biti iskorišćena za pritisak i pridobijanje glasova.

Jedna zaposlena u centru za socijalni rad opisala je kako je predstavnica humanitarne organizacije povezane sa političkom strankom zatražila spisak korisnika novčane pomoći. Zaposlena je odbila da preda podatke, pozivajući se na njihovu zakonsku zaštitu. Kada se obratila predsedniku opštine, on joj je potvrdio da je lično poslao predstavnicu organizacije i doveo u pitanje razloge zbog kojih lokalna vlast ne bi mogla da raspolaže tim informacijama. Prema njenom svedočenju, direktorka centra naknadno je dostavila tražene podatke. Ovaj slučaj pokazuje kako se politički zahtev, odbijen na nivou stručnog radnika, može ostvariti intervencijom lokalnog funkcionera i rukovodstva javne ustanove.

Posebna opasnost nastaje kada takve evidencije postanu dostupne lokalnoj stranačkoj organizaciji. Podaci o korisnicima tada se mogu prenositi od opštinskog rukovodstva prema mesnim odborima i lokalnim koordinatorima, koji poznaju prilike u pojedinim selima, naseljima i domaćinstvima. Umesto da socijalna služba pruža pomoć prema zakonskim kriterijumima, stranački posrednici dobijaju mogućnost da ciljano posećuju ugrožene porodice, nude novac, hranu, ogrev ili druge potrepštine i zauzvrat zahtevaju političku podršku. Takav način delovanja omogućava da se preko uticajnih pojedinaca unutar lokalnih zajednica organizuje podrška većeg broja birača. Građani koji su državi poverili podatke kako bi ostvarili pravo na socijalnu zaštitu tako postaju predmet organizovanog političkog pritiska. Državna evidencija namenjena zaštiti najugroženijih pretvara se u instrument njihovog političkog nadziranja, uslovljavanja i kontrole.

Posebno su izloženi građani koji žive u dubokom siromaštvu, pripadnici marginalizovanih zajednica, među njima i pojedine romske zajednice, kao i osobe sa invaliditetom i ljudi koji zbog zdravstvenih ili drugih životnih okolnosti ne mogu samostalno da obezbede egzistenciju. U takvim sredinama politički pritisak ne mora se sprovoditi neposredno preko svakog pojedinačnog birača. Dovoljno je da se uspostavi odnos sa osobom koja ima uticaj unutar lokalne zajednice, poznaje materijalne prilike domaćinstava i može da organizuje veći broj ljudi. Svedočenja iz sistema socijalne zaštite opisuju i slučajeve u kojima su pripadnici romskih zajednica govorili o novcu koji se pred izbore deli u drugim naseljima, organizovanom prevozu do biračkih mesta i prisustvu lokalnih posrednika koji im pomažu

tokom glasanja. Materijalna ugroženost tako postaje osnova za organizovano političko pridobijanje čitavih grupa birača.

Uslovljavanje pomoći političkom podrškom

Neposredno uslovljavanje pomoći posebno jasno pokazuje slučaj koji je opisala socijalna radnica tokom istraživanja političkih pritisaka u centrima za socijalni rad 2023. godine. Korisnica, trudnica sa malim detetom, bez podrške porodice i u teškom socijalnom položaju, obavestila ju je da su joj u mesnoj zajednici rekli da neće dobiti paket hrane zato što nije prisustvovala političkom mitingu. Socijalna radnica kontaktirala je predstavnike mesne zajednice i saznala da se paketi raspodeljuju prema prethodno dostavljenim spiskovima. Nakon njene intervencije pokušano je da se obezbedi pomoć korisnici. U ovom slučaju osnovna životna potreba jedne porodice dovedena je u vezu sa političkom aktivnošću koju žena, zbog trudnoće i porodičnih okolnosti, nije ni mogla da ispuni.

Druga svedočenja opisuju dolaske korisnika u centre za socijalni rad radi preuzimanja novca koji im je, prema njihovim rečima, obećan za glasanje ili prisustvovanje stranačkim skupovima. Zabeleženi su i navodi da su pojedini korisnici morali da deo dobijene pomoći predaju posrednicima koji su im obezbedili isplatu. Takva praksa stvara dvostruku zavisnost. Građanin se politički obavezuje prema onome ko mu omogućava pristup pomoći, a istovremeno može biti prinuđen da deo sredstava namenjenih njegovim osnovnim potrebama ustupi ljudima koji kontrolišu njihovu raspodelu.

Žitište – organizovana zloupotreba socijalne pomoći i javnih sredstava

Posebno značajan primer organizovanog povezivanja lokalne vlasti, stranačkih struktura i raspodele socijalne pomoći dokumentovan je u opštini Žitište, u Vojvodini. Zbog sumnje na zloupotrebu javnih sredstava, pritiske na birače i organizovanu kupovinu glasova tokom izbora 17. decembra 2023. godine, Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu podneta je 12. februara 2024. krivična prijava protiv više lokalnih funkcionera i članova Srpske napredne stranke. U prijavi je opisan mehanizam korišćenja evidencija Centra za socijalni rad i lokalne službe za pomoć siromašnima, uz uključivanje opštinskih funkcionera, mesnih zajednica i stranačkih koordinatora. Prema navodima prijave, socijalno ugroženi birači pridobijani su novcem, paketima hrane i sredstava za higijenu, belom tehnikom i ogrevom, dok su pojedini oblici pomoći povezivani sa očekivanom podrškom vladajućoj stranci. Prijava je obuhvatila i druge izborne nepravilnosti, ali njen deo koji se odnosi na zloupotrebu socijalne pomoći posebno je značajan za razumevanje organizacije političkog pritiska na lokalnom nivou.

U nastavku dokumentovanja istog slučaja, 29. maja 2024. dopunjena krivična prijava sa novim dokazima podneta je Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije u Novom Sadu. Pribavljena dokumentacija o nabavci paketa ukazivala je na korišćenje približno 10,5 miliona dinara iz budžeta opštine Žitište. Prema navodima prijave, javnim sredstvima nabavljani su prehrambeni i higijenski proizvodi koje su potom stranački aktivisti raspodeljivali biračima, a procenjeno je da je ovim oblikom podmićivanja bilo obuhvaćeno približno 2.000 ljudi. Prikupljena dokumentacija omogućila je da

se, pored pojedinačnih svedočenja o kupovini glasova, prikaže i finansijski mehanizam kojim se sredstva lokalnog budžeta povezuju sa aktivnostima vladajuće stranke.

U otkrivanju i dokumentovanju ovih nepravilnosti neposredno je učestvovao i autor ovog dokumenta, zajedno sa dvojicom saradnika. Prikupljeni dokazi poslužili su kao osnova za krivične prijave podnete tokom februara i maja 2024. godine, a slučajevi su predstavljeni javnosti. Žitište tako predstavlja konkretan primer organizovanog političkog iskorišćavanja egzistencijalne zavisnosti građana, čiji mehanizmi prevazilaze granice jedne lokalne samouprave.

Javne ustanove i predizborna raspodela pomoći

Preplitanje institucionalnih i stranačkih aktivnosti nije ograničeno na odlučivanje o socijalnoj pomoći. Tokom lokalnih izbora 2. juna 2024. godine, u prostorijama Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu zatečene su osobe sa spiskovima građana na kojima se, prema navodima prisutnih aktivista, nalazila oznaka Srpske napredne stranke. Događaj je snimljen, a u ustanovi se nalazio i njen direktor, koji je istovremeno obavljao funkciju predsednika opštinske izborne komisije. Predstavnici opozicije tvrdili su da se prostorije centra koriste za stranački telefonski centar i kontaktiranje birača. SNS je odbacio te navode. Povodom događaja podneta je krivična prijava, koju je Više javno tužilaštvo u Kraljevu odbacilo, uz obrazloženje da nema osnova sumnje za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Ovaj slučaj ne odnosi se neposredno na uslovljavanje korisnika socijalne pomoći, ali pokazuje problem razgraničenja javne ustanove i stranačkih izbornih aktivnosti, posebno kada se njene prostorije i rukovodstvo dovode u vezu sa organizacijom političkog delovanja tokom izbornog dana.

Političko povezivanje socijalne zaštite sa izbornim procesom ostvaruje se i kroz vanredna javna davanja. Neposredno pred parlamentarne izbore u decembru 2023. godine, korisnicima novčane socijalne pomoći i dodatka za pomoć i negu drugog lica isplaćeno je po 10.000 dinara. Sličan obrazac vremenskog povezivanja javne pomoći sa izbornim periodom ponovljen je u septembru 2026. godine, kada je država započela isplatu po 25.000 dinara korisnicima novčane socijalne pomoći, kao i korisnicima dečjeg dodatka po detetu, nešto više od mesec dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Isplate su sprovedene preko postojećih službenih evidencija, bez posebnog prijavljivanja korisnika. Takva davanja sama po sebi predstavljaju legitimnu meru socijalne politike. Problem nastaje kada se njihova raspodela politički prisvaja, predstavlja kao lična zasluga predsednika ili vladajuće stranke ili povezuje sa očekivanjem buduće izborne podrške.

Izborni učinak egzistencijalne zavisnosti

Izborna prednost koja nastaje zloupotrebom socijalne zaštite ne završava se jednokratnom kupovinom glasa. Ona se održava kroz neposredan pristup građanima, poznavanje njihovih materijalnih prilika, kontrolu raspodele pomoći i očekivanje buduće političke poslušnosti. Zavisnost jednog člana domaćinstva može postati sredstvo pritiska na celu porodicu, dok lokalni stranački posrednici održavaju odnos sa korisnicima između izbornih ciklusa. Kada se pomoć uslovljava političkim ponašanjem, javno izražena podrška, prisustvo stranačkom skupu ili glas dat na izborima više ne predstavljaju pouzdan izraz slobodnog političkog opredeljenja. Građanin odluku donosi pod pritiskom mogućeg gubitka sredstava od kojih zavisi svakodnevni život njegove porodice.

Političko korišćenje socijalne pomoći nije pojava koja je nastala dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, jer su javna davanja i različiti oblici materijalne podrške i ranije korišćeni za pridobijanje naklonosti birača. Međutim, posebno zabrinjava organizovan i ucenjivački karakter opisanih mehanizama, u kojima se evidencije socijalno ugroženih građana, institucionalna ovlašćenja i lokalne stranačke mreže povezuju radi neposredne kontrole političkog ponašanja. Pritisak postaje naročito surov kada se od čoveka koji nema dovoljno novca za hranu, lekove ili ogrev očekuje da svoju političku poslušnost dokazuje odlaskom na stranačke skupove, obezbeđivanjem glasova ili, u slučajevima takvog uslovljavanja, fotografisanjem glasačkog listića. Time se ne zloupotrebljava samo javni novac, već i ljudska nemoć. Siromaštvo, bolest, invaliditet i društvena marginalizovanost pretvaraju se u sredstva političke ucene, a pomoć koja bi morala da štiti ljudsko dostojanstvo postaje instrument njegovog ponižavanja. Sistematsko iskorišćavanje ljudi koji nemaju stvarnu mogućnost da odbiju takve zahteve predstavlja jedan od najpodmuklijih i najnehumanijih oblika političke zloupotrebe. Ono ne narušava samo ravnopravnost izbornih učesnika, već zadire u samu suštinu slobodnog izbornog prava, jer čoveka primorava da između sopstvenog političkog uverenja i osnovnih životnih potreba bira ono od čega zavisi njegov opstanak.

6.2. Penzijski sistem, podaci korisnika i političko pridobijanje

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje upravlja obaveznim javnim penzijskim sistemom Srbije, od kojeg zavisi materijalna sigurnost više od 1,66 miliona korisnika. Njegova osnovna funkcija jeste ostvarivanje zakonom utvrđenih penzijskih i invalidskih prava građana.

Penzija je zakonom stečeno pravo građanina, a njena redovna isplata i usklađivanje predstavljaju obavezu nadležnih institucija. Jednokratna državna pomoć penzionerima zasebno je davanje iz javnih sredstava i nije deo redovne mesečne penzije. Političko povezivanje ovih prava i davanja sa predsednikom države i vladajućom strankom stvara utisak da materijalna sigurnost penzionera zavisi od njihovog ostanka na vlasti.

Političko kadrovanje i stranačka kontrola penzijskog fonda

Republičkim fondom PIO od februara 2023. godine rukovodi Relja Ognjenović, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Njegova profesionalna karijera započela je školovanjem za fizioterapeuta, nakon čega je stekao ekonomsko obrazovanje. Sa 23 godine postao je član opštinskog veća Voždovca, zadužen za saobraćaj, asfaltiranje i javni prevoz, sa 29 godina zamenik direktora Fonda PIO, a sa 32 godine njegov direktor. Pre dolaska u Fond nije imao dokumentovano profesionalno iskustvo u penzijskom osiguranju niti rukovođenju uporedivim finansijskim sistemom. Sam je javno isticao bliskost sa porodicom predsednika Republike. Upravljanje jednom od najvažnijih državnih institucija, od koje zavisi materijalna sigurnost velikog dela stanovništva, tako je povereno stranačkom funkcioneru čija prethodna profesionalna biografija ne pokazuje iskustvo u oblasti za koju je preuzeo odgovornost. Njegovo imenovanje predstavlja konkretan primer političkog kadrovanja u kojem stranačka pripadnost i bliskost sa vrhom vlasti imaju vidljivo mesto, dok stručni kapaciteti za upravljanje složenim javnim sistemom ostaju u drugom planu.

Njegovo političko angažovanje povezano je i sa ozbiljnim incidentima. Tokom skupa pristalica vlasti u Beogradu 12. aprila 2025. godine fizički je napadnuta ekipa lokalne televizije KTV iz Zrenjanina. Više članova ekipe zadobilo je povrede, jednom televizijskom tehničaru izbijena su tri zuba, a oprema je oštećena. Prema javno objavljenim svedočenjima napadnutih novinara, među učesnicima sukoba nalazio se i Ognjenović, koji je predvodio grupu stranačkih redara, dok prisutni policajci nisu intervenisali. Ovaj događaj dodatno osvetljava pitanje političkog kadrovanja i odgovornosti ljudi kojima je povereno rukovođenje najvažnijim državnim institucijama.

Neposredan primer korišćenja institucionalnog autoriteta za stranačku promociju zabeležen je 23. novembra 2023. godine. Najavljujući preko zvaničnog saopštenja Fonda PIO isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 20.000 dinara, Ognjenović je svoje obraćanje završio sloganom „Srbija ne sme da stane“, koji je istovremeno predstavljao slogan izborne liste Srpske napredne stranke. Obaveštenje javne institucije, namenjeno korisnicima zakonskih prava, tako je postalo sredstvo prenošenja poruke vladajuće stranke neposredno pred parlamentarne izbore 17. decembra 2023. godine.

Zloupotreba ličnih podataka penzionera u političkoj komunikaciji

Jedan od najozbiljnijih oblika političke zloupotrebe penzijskog sistema predstavlja korišćenje ličnih podataka njegovih korisnika za političku promociju. Republički fond PIO raspolaže evidencijama koje sadrže identitet, adrese i druge podatke više od 1,6 miliona penzionera. Ti podaci prikupljeni su radi ostvarivanja zakonskih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a ne za potrebe političkih stranaka ili izbornih kampanja. Njihovo korišćenje za političko pridobijanje građana predstavlja odstupanje od zakonske svrhe za koju su prikupljeni i ozbiljno zadiranje u zaštitu privatnosti korisnika.

Tokom više izbornih ciklusa penzionerima širom Srbije masovno su dostavljana personalizovana pisma Aleksandra Vučića, sa porukama o povećanju penzija, dodatnoj državnoj pomoći i značaju nastavka postojeće politike. Praksa je ponavljana godinama, a u septembru 2026. godine organizovana je distribucija približno 1,9 miliona pisama penzionerima i korisnicima socijalnih davanja. Pošiljke je dostavljala Pošta Srbije, dok je na kovertama kao pošiljalac bio naveden Republički fond PIO. Unutar njih nalazila su se pisma koja je potpisao Aleksandar Vučić, sa porukama o dostignućima vlasti, povećanjima primanja i njenoj brizi za najstarije građane. Državna institucija koja raspolaže ličnim podacima korisnika tako je neposredno povezana sa masovnom političkom komunikacijom predsednika Republike.

Posebno je značajno što se ova praksa nastavlja kroz različite izborne cikluse i promene rukovodstva Fonda, dok je njen stalni politički nosilac Aleksandar Vučić. Tokom poslednje distribucije otvoreno je i pitanje prikupljanja dodatnih kontakt-podataka korisnika preko poštanskih radnika. Međutim, suštinski problem predstavlja mogućnost da se institucionalni kapaciteti i evidencije građana koriste za neposrednu političku komunikaciju sa gotovo celokupnom penzionerskom populacijom. Građani koji su svoje lične podatke poverili javnom sistemu radi ostvarivanja zakonskih prava postaju ciljna grupa političkih poruka, dok se povećanja penzija i javna davanja predstavljaju kao zasluga istog političkog lidera. Takvim povezivanjem institucionalnih kapaciteta, ličnih podataka i političke promocije narušava se granica između države i vladajuće stranke i stvara izborna prednost koja nije dostupna njenim političkim konkurentima.

Jednokratne državne isplate u predizbornim periodima

Pored redovnih penzija, država je u više izbornih ciklusa isplaćivala jednokratnu novčanu pomoć penzionerima. Dana 10. februara 2022. godine, približno sedam nedelja pre predsedničkih i parlamentarnih izbora, korisnicima penzija isplaćeno je po 20.000 dinara. Isti iznos isplaćen je 30. novembra 2023. godine, sedamnaest dana pre vanrednih parlamentarnih izbora. Ponavljanje dodatnih davanja u vremenskoj blizini glasanja povezivalo je izborne periode sa očekivanjem nove finansijske podrške iz javnih sredstava.

Takav obrazac nastavljen je u septembru 2026. godine, nešto više od mesec dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Država je 14. septembra započela isplatu jednokratne pomoći za više

od 1,6 miliona penzionera. Korisnicima najnižih penzija isplaćeno je po 35.000 dinara, korisnicima srednjeg raspona po 27.500 dinara, a onima sa višim penzijama po 20.000 dinara. Za ovaj program izdvojeno je približno 377 miliona evra iz javnih sredstava. Isplate su prethodno najavljivali i promovisali predsednik Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali i rukovodstvo Fonda PIO, uz poruke o brizi vlasti za penzionere i njihovoj budućoj materijalnoj sigurnosti.

Za penzionera sa malim mesečnim primanjima dodatna uplata može predstavljati značajnu pomoć u plaćanju računa, kupovini lekova ili obezbeđivanju osnovnih životnih potreba. Jednokratna davanja mogu biti opravdana ekonomskim i socijalnim potrebama građana, ali njihovo političko predstavljanje otvara drugačije pitanje. Kada se novac iz javnih sredstava uporno povezuje sa ličnim obećanjima predsednika ili zaslugama vladajuće stranke, državna podrška dobija značenje političke usluge. Penzioner se podstiče da primljena sredstva povezuje sa konkretnim političkim rukovodstvom, umesto sa javnim sistemom iz kojeg se isplata finansira.

Udruženja penzionera, institucionalne tribine i lokalna raspodela pomoći

Na lokalnom nivou neposredan kontakt sa penzionerima ostvaruje se preko njihovih udruženja, programa solidarne pomoći i organizovanih okupljanja. Udruženja penzionera nisu organizacione jedinice Fonda PIO, ali mogu učestvovati u sprovođenju javno finansiranih programa namenjenih njegovim korisnicima, uključujući raspodelu paketa hrane, drugih potrepština i različitih oblika materijalne podrške. Prostor za političku zloupotrebu nastaje kada se takvi programi povežu sa lokalnim stranačkim organizacijama, evidencijama birača i očekivanjem političke podrške. U manjim sredinama stranački posrednici mogu javno finansiranu pomoć predstavljati kao rezultat sopstvenog angažovanja ili zaslugu vladajuće stranke, naročito kada se paketi dostavljaju neposredno pred izbore prema unapred pripremljenim spiskovima. Na taj način materijalna podrška postaje sredstvo neposrednog političkog pridobijanja penzionera.

Značajan oblik institucionalnog kontakta predstavljaju tribine koje Fond PIO organizuje zajedno sa Savezom penzionera Srbije. Tokom kampanje za lokalne izbore 29. marta 2026. godine takvi događaji održavani su u opštinama u kojima je predstojeće glasanje imalo neposredan politički značaj. Na tribini održanoj 16. marta u Sevojnu, pred približno 500 penzionera, govorio je i predsednik Aleksandar Vučić. Skupu su prisustvovali predsednik Srpske napredne stranke, više ministara i direktor Fonda PIO. Institucionalni događaj namenjen penzionerima tako je postao mesto neposrednog obraćanja najviših državnih i stranačkih funkcionera tokom izborne kampanje, uz predstavljanje budućih povećanja penzija i dodatne materijalne podrške.

Ovakva okupljanja nastavljena su tokom 2026. godine. Do sredine oktobra Fond PIO i Savez penzionera Srbije organizovali su više od sedamdeset tribina širom zemlje. Na događajima su, zajedno sa rukovodstvom Fonda, učestvovali lokalni funkcioneri i predstavnici drugih državnih institucija, predstavljajući povećanja penzija, jednokratne isplate i programe dodatne pomoći. Tokom jedne od tribina direktor Fonda javno je saopštio da je od predsednika Republike dobio zadatak da posebnu

pažnju posveti penzionerima sa nižim primanjima. Takva neposredna veza između predsednikovih političkih najava, institucionalnih aktivnosti i kontakta sa korisnicima pokazuje kako javni penzijski sistem postaje prostor kontinuirane promocije politike vladajuće strukture.

Medijska promocija i stvaranje straha od političkih promena

Političko pridobijanje penzionera ne završava se povećanjem penzija ili isplatom jednokratne državne pomoći. Takve mere prate intenzivna medijska promocija i ponavljanje poruka u kojima se Aleksandar Vučić predstavlja kao njihov glavni pokretač i garant. Najave predsednika prenose televizije sa nacionalnom i lokalnom pokrivenošću, dok se kroz informativne i jutarnje programe, političke komentare, internet portale i društvene mreže naglašava njegova lična zasluga za povećanje primanja. Tokom predstavljanja velikog paketa državne pomoći u junu 2026. godine predsednikovo obraćanje prenosila je čak 21 televizija, uključujući javne medijske servise i brojne komercijalne i lokalne stanice. Time su mere državne ekonomske i socijalne politike dobile široku medijsku promociju usredsređenu na ličnost predsednika Republike.

U takvoj medijskoj atmosferi pojavljuju se i prilozi u kojima se penzioneri javno zahvaljuju Aleksandru Vučiću za povećanja penzija i dodatnu državnu pomoć. Njihove izjave, praćene komentarima o predsednikovoj brizi za najstarije građane, dodatno učvršćuju predstavu da novac koji penzioneri primaju predstavlja rezultat lične političke naklonosti, a ne ostvarivanje zakonskog prava ili raspodelu javnih sredstava. Ponavljanjem takvih poruka kroz različite medijske kanale gradi se odnos političke zahvalnosti prema jednom lideru, dok se institucionalna priroda penzijskog sistema potiskuje u drugi plan.

Prikazivanje povećanja penzija i vanrednih isplata kao lične zasluge predsednika dobija posebnu težinu kod penzionera sa malim primanjima, kojima su ta sredstva neophodna za svakodnevni život. Poruke se istovremeno prenose preko državnih institucija, televizija, lokalnih organizacija i neposrednih susreta sa korisnicima, zbog čega razlika između zakonskog prava i političke usluge postaje sve manje prepoznatljiva. Takav uticaj ne zahteva neposrednu pretnju niti izričito uslovljavanje glasa, jer se političko opredeljenje oblikuje i kroz dugotrajno stvaranje očekivanja o budućoj materijalnoj sigurnosti.

Najozbiljnija posledica ove prakse nastaje kada penzioner počne da veruje da bi promenom vlasti mogao izgubiti redovna primanja. Penzija, koja mu pripada na osnovu zakona, u njegovim očima postaje pravo čiji nastavak zavisi od političke lojalnosti. Dugogodišnje predstavljanje javnih isplata kao lične zasluge Aleksandra Vučića, praćeno institucionalnom i medijskom promocijom, stvara prostor za takav strah i njegovo političko iskorišćavanje. Time se zakonsko pravo građanina pretvara u privid lične milosti političkog lidera, a strah od gubitka materijalne sigurnosti postaje sredstvo uticaja na slobodu izbornog odlučivanja.