10. Kontrola birača i manipulacija izbornim procesom

Slobodni izbori ne podrazumevaju samo pravo građanina da izađe na biračko mesto i zaokruži kandidata ili izbornu listu. Oni zahtevaju da svaki građanin može slobodno da odluči da li će glasati i kome će dati podršku, bez straha od gubitka zaposlenja, uskraćivanja socijalne pomoći, ekonomskih posledica ili drugih oblika političkog pritiska. Tajnost glasanja predstavlja jednu od osnovnih demokratskih garancija, ali ona gubi veliki deo svog značaja kada se politička volja birača oblikuje pod pritiskom mnogo pre nego što on pristupi glasačkoj kutiji.

Mehanizmi političke i ekonomske zavisnosti, opisani u prethodnim poglavljima, tokom izbornog procesa dobijaju konkretnu funkciju. Zaposleni u javnom sektoru, korisnici socijalne pomoći i građani čija egzistencija zavisi od odluka državnih ili lokalnih institucija mogu biti izloženi zahtevima da obezbede određeni broj glasova, prijave članove porodice kao stranačke pristalice, učestvuju u organizovanim političkim aktivnostima ili dokažu da su ispunili očekivanu izbornu obavezu. Na taj način politička lojalnost prestaje da bude pitanje slobodnog opredeljenja i postaje sredstvo očuvanja zaposlenja, prihoda ili pristupa javnim resursima.

Takav sistem kontrole ne završava se pritiscima pre izbora. Evidentiranje takozvanih sigurnih glasova, kupovina političke podrške, fotografisanje glasačkih listića, organizovano premeštanje birača, praćenje izlaznosti i pritisci oko biračkih mesta predstavljaju različite mehanizme kojima se nastoji uticati na izborni rezultat. Nepravilnosti u biračkom spisku, narušavanje tajnosti glasanja i nedelotvorna pravna zaštita dodatno ugrožavaju poverenje u izborni proces. Primeri dokumentovani tokom parlamentarnih i lokalnih izbora 2023. godine, kao i lokalnih izbora 2025. godine, pokazuju kako se različiti oblici političkog pritiska mogu povezivati u organizovan sistem izborne kontrole.

Suština takvog sistema nije samo u mogućnosti da se pojedinačni glas kupi, uslovi ili kontroliše. Njegova najveća snaga proizlazi iz stvaranja uverenja da vlast raspolaže mehanizmima kojima može da prati političko ponašanje građana i da njihovu neposlušnost poveže sa posledicama u svakodnevnom životu. Kada birač poveruje da njegov posao, egzistencija ili sigurnost porodice zavise od političke lojalnosti, sloboda izbora može biti ozbiljno narušena i pre nego što izborni dan počne.

10.1 Spiskovi „sigurnih glasova“ i nadziranje birača

Jedan od najrasprostranjenijih mehanizama političke kontrole unutar Srpske napredne stranke jeste prikupljanje takozvanih kapilarnih glasova, ranije poznatih kao sigurni glasovi. Reč je o istoj praksi, evidentiranju građana od kojih se očekuje podrška na izborima. Posebno su izloženi članovi i simpatizeri vladajuće stranke koji su zaposlenje ili neku drugu pogodnost ostvarili zahvaljujući stranačkim vezama. Od njih se pred izbore zahteva da obezbede određeni broj ljudi iz svog okruženja i dostave njihove podatke stranačkim koordinatorima. Naročito su ranjivi zaposleni na određeno vreme, kojima se ugovori uzastopno produžavaju, čime se održava njihova zavisnost od ljudi koji odlučuju o njihovom zaposlenju.

U Srbiji je u birački spisak upisano približno 6,5 miliona građana. Prema pojedinim procenama, stranačke evidencije kapilarnih glasova pred izbore mogu obuhvatiti oko 700.000 imena, što odgovara približno 11 procenata ukupnog biračkog tela. Za svaku evidentiranu osobu prikupljaju se ime i prezime, adresa i broj telefona, kako bi stranačka organizacija mogla neposredno da je kontaktira. Ovi spiskovi prikupljaju se preko lokalnih odbora i koordinatora, a zatim objedinjuju u centrali stranke u Beogradu.

Prikupljanje podataka predstavlja samo prvi deo mehanizma. Neposredno pred izbore evidentirani građani dobijaju telefonske pozive kojima se proverava njihova podrška i podsećaju na očekivano glasanje. Na sam izborni dan stranački operateri ponovo ih kontaktiraju, pitaju da li su izašli na biračko mesto i evidentiraju njihove odgovore. Takve informacije omogućavaju lokalnim koordinatorima da prate realizaciju prethodno prikupljenih glasova i dodatno kontaktiraju one koji još nisu potvrdili izlazak. Poseban pritisak trpe ljudi koji su te glasove prethodno prikupili, jer se od njih očekuje da obezbede izlazak osoba koje su prijavili.

Suština ovog sistema nije u običnom telefonskom kontaktiranju birača, koje predstavlja uobičajenu aktivnost političkih kampanja, već u povezivanju stranačke evidencije sa zaposlenjem, egzistencijalnom zavisnošću i obavezom dokazivanja političke lojalnosti. Pritisak se prvenstveno usmerava prema sopstvenim članovima i simpatizerima, od kojih se očekuje da političku podršku neprestano potvrđuju novim obavezama prema stranci.

Razmere političkog uslovljavanja zaposlenih pokazuju svedočenja iz lokalnih samouprava i javnih preduzeća. U jednom dokumentovanom slučaju iz 2022. godine, zaposlena u gradskoj upravi dobila je nalog od nadređenog da prikupi 20 kapilarnih glasova, uključujući lične podatke građana koji bi prilikom naknadnog telefonskog poziva potvrdili podršku stranci. Kada je odbila, suočila se sa pritiskom druge nadređene koja joj je stavila do znanja da nema mogućnost izbora. Njeno svedočenje pokazuje kako se stranački zadaci prenose kroz službenu hijerarhiju, od rukovodilaca prema zaposlenima, a zatim preko zaposlenih na članove njihovih porodica i poznanike.

Tokom izborne kampanje 2023. godine javno su izneta svedočenja o zaposlenima u javnim i komunalnim preduzećima od kojih je zahtevano da obezbede čak 40 sigurnih glasova kako bi dobili ugovor o radu na neodređeno vreme. Slični pritisci prijavljivani su u komunalnim službama, zdravstvenim ustanovama i drugim javnim sistemima. U pojedinim slučajevima radnici su, pored prikupljanja glasova, bili angažovani na organizovanju stranačkih skupova i drugim političkim aktivnostima. Posebno je značajan slučaj radnika beogradske Gradske čistoće koji je javno govorio o višegodišnjim pritiscima da obezbeđuje glasove i organizuje zaposlene za stranačke aktivnosti, nakon čega je, prema navodima sindikata, ostao bez zaposlenja.

Da ovakva praksa nije ograničena na ranije izborne cikluse pokazuje i slučaj iz septembra 2026. godine, kada je na prijemnom pultu jedne klinike Univerzitetskog kliničkog centra Niš pronađen obrazac za prikupljanje kapilarnih glasova sa obeležjima Srpske napredne stranke. Obrazac je predviđao unošenje imena i prezimena, datuma rođenja, prebivališta, adrese i kontakt telefona, dok je u rubrici za osobu koja dostavlja listu bilo navedeno ime rukovodioca ustanove. Ovaj slučaj pokazuje kako se stranačka dokumentacija za evidentiranje birača pojavljuje čak i u prostoru javne zdravstvene ustanove, čija osnovna delatnost nema nikakve veze sa političkom kampanjom.

Ovi primeri pokazuju kako se prikupljanje sigurnih glasova može pretvoriti iz obične stranačke aktivnosti u mehanizam političkog uslovljavanja. Njegova posebnost jeste u tome što se pritisak u velikoj meri prenosi kroz samu mrežu članova, simpatizera i zaposlenih koji zavise od političkih odluka. Od njih se ne očekuje samo da glasaju, već da obezbeđuju podršku drugih, dostavljaju njihove podatke i učestvuju u proveravanju izlaznosti. Tako se politička lojalnost pretvara u obavezu koja se obnavlja pred svaki izborni ciklus, dok nesigurnost zaposlenja i zavisnost od stranačkih funkcionera omogućavaju održavanje takvog sistema.

10.2 Kupovina glasova i fotografisanje listića

Kupovina glasova predstavlja jedan od najdirektnijih oblika uticaja na slobodno izborno opredeljenje građana. Ona se ne svodi samo na predaju novca u zamenu za glas, već obuhvata i davanje prehrambenih paketa, kućnih aparata, plaćanje računa, obećavanje zaposlenja ili drugih materijalnih pogodnosti. Posebno su izloženi građani slabijeg imovinskog stanja, za koje i relativno mala novčana pomoć može imati značajnu vrednost. Kada se takva pomoć uslovljava podrškom određenoj političkoj stranci, materijalna potreba postaje sredstvo uticaja na biračku volju.

Ovaj mehanizam često se oslanja na već postojeće odnose zavisnosti između građana, lokalnih stranačkih funkcionera i javnih institucija. Osobe koje poznaju socijalne i ekonomske prilike pojedinih porodica mogu prepoznati građane kojima je pomoć najpotrebnija i ponuditi im novac ili drugu korist u zamenu za političku podršku. Posebno ozbiljan problem nastaje kada se u takvim aktivnostima koriste podaci, sredstva ili autoritet institucija čija je zakonska obaveza da postupaju jednako prema svim građanima, bez obzira na njihovo političko opredeljenje.

Jedan od primera takvog preplitanja lokalne stranačke organizacije i javnih institucija zabeležen je u opštini Žitište. U krivičnoj prijavi podnetoj 12. februara 2024. godine opisano je delovanje mreže lokalnih koordinatora zaduženih za pojedine mesne zajednice. Prema navodima prijave, podaci Centra za socijalni rad i opštinske Kancelarije za siromašne korišćeni su za identifikovanje socijalno ugroženih građana i organizovanje političke podrške. Ovaj slučaj posebno je značajan jer ukazuje na mogućnost da informacije prikupljene radi pružanja socijalne pomoći budu korišćene za stranačke potrebe, čime se ugrožava poverenje građana u institucije od kojih zavisi njihova egzistencija.

Da kupovina glasova nije ograničena na jednu lokalnu sredinu pokazuju i događaji tokom lokalnih izbora u Zaječaru 8. juna 2025. godine. Građani su javno svedočili da im je za glas ponuđeno između 3.000 i 4.000 dinara, približno 25 do 35 američkih dolara. Pojedini su nakon izbora govorili da obećani novac nisu dobili. U selima na području Zaječara zabeležena su i svedočenja o podeli prehrambenih paketa, brašna i kućnih aparata u zamenu za očekivanu podršku vladajućoj stranci. Zbog sumnji na kupovinu glasova podnete su krivične prijave, a tužilaštvo je formiralo predmet i zatražilo policijske provere. Ovi slučajevi pokazuju kako se različiti oblici materijalne koristi mogu koristiti za pridobijanje birača, naročito u sredinama u kojima ekonomska nesigurnost povećava njihovu izloženost političkom uslovljavanju.

Poseban mehanizam predstavlja fotografisanje popunjenih glasačkih listića. Tajnost glasanja omogućava građaninu da slobodno odluči kome će dati podršku, čak i kada je prethodno bio izložen pritisku ili prihvatio određenu materijalnu korist. Zahtev da birač fotografiše listić i dostavi fotografiju osobi koja ga je angažovala predstavlja pokušaj da se ta zaštita zaobiđe. Fotografija tada može služiti kao dokaz da je birač ispunio očekivani politički zadatak, čime se odnos između birača i organizatora pritiska prenosi i u samu glasačku kabinu.

Problemi sa očuvanjem tajnosti glasanja zabeleženi su i u izveštajima međunarodnih posmatrača. Tokom parlamentarnih izbora u decembru 2023. godine posmatrači ODIHR-a evidentirali su fotografisanje listića, grupno glasanje, nedozvoljeno praćenje birača i druge nepravilnosti koje su ugrožavale tajnost izbornog opredeljenja. U konačnom izveštaju o lokalnim izborima održanim 2. juna 2024. godine ponovo su istaknuti problemi sa pritiscima na birače, zloupotrebom javnih resursa i primenom izbornih pravila. Ponavljanje takvih nalaza tokom različitih izbornih ciklusa pokazuje značaj dosledne zaštite tajnosti glasanja i nezavisne kontrole postupanja na biračkim mestima.

Kupovina glasova i fotografisanje listića predstavljaju različite, ali potencijalno povezane mehanizme izborne manipulacije. Prvim se politička podrška nastoji obezbediti materijalnom koristi, dok se drugim pokušava proveriti da li je birač ispunio preuzetu obavezu. Kada se tome pridruže socijalna zavisnost, lokalne stranačke mreže i nedelotvorno institucionalno postupanje, slobodno glasanje može biti narušeno mnogo pre nego što birač pristupi glasačkoj kutiji. Posebna opasnost takvog sistema jeste pretvaranje tajnog i slobodnog izbornog opredeljenja u odnos političke i materijalne obaveze.

10.3 Birački spisak, fiktivna prebivališta i organizovano premeštanje birača

Jedinstveni birački spisak predstavlja osnovnu evidenciju građana koji imaju pravo glasa u Srbiji. Njegova tačnost posebno je važna za lokalne izbore, jer prijavljeno prebivalište određuje u kojoj opštini ili gradu građanin može da bira lokalnu vlast. Kada se birači organizovano prijavljuju na adrese na kojima stvarno ne žive, biračko telo određene sredine može biti veštački uvećano, čime se otvara mogućnost da o lokalnoj vlasti odlučuju ljudi koji ne pripadaju toj zajednici.

Jedan od najozbiljnijih primera sumnje na organizovanu manipulaciju prebivalištima zabeležen je tokom izbora za Skupštinu grada Beograda 17. decembra 2023. godine. Tokom izbornog dana dokumentovani su organizovani dolasci birača iz drugih delova Srbije i Bosne i Hercegovine, njihovo okupljanje na određenim lokacijama i usmeravanje prema biračkim mestima. Posebnu pažnju izazvala je Beogradska arena, koja je korišćena kao logističko mesto za prihvat i raspoređivanje dela pristiglih birača. Ovi događaji otvorili su ozbiljna pitanja o stvarnom prebivalištu organizovano dovedenih građana i zakonitosti njihovog učešća na beogradskim lokalnim izborima.

Razmere prijavljenih nepravilnosti pokazali su nalazi domaćih izbornih posmatrača, koji su organizovano premeštanje birača identifikovali na 71 biračkom mestu, odnosno na približno 14 procenata biračkih mesta u Beogradu. Nepravilnosti su zabeležene u više gradskih opština, uključujući Čukaricu, Novi Beograd, Vračar, Voždovac i Zemun. Posmatrači su dokumentovali organizovane dolaske, koordinaciju kretanja birača i okolnosti koje su ukazivale na mogućnost da su pojedini građani prijavljeni na adresama na kojima nisu stvarno živeli.

Dodatna analiza biračkih evidencija ukazala je na neuobičajene obrasce prijavljivanja prebivališta. Poređenjem dostupnih podataka iz Srbije i Bosne i Hercegovine identifikovani su birači povezani sa više od 1.400 adresa u Beogradu, što je otvorilo pitanje načina prijavljivanja njihovog prebivališta i provere stvarnog mesta stanovanja. Posebno su problematični slučajevi u kojima se veći broj osoba prijavljuje na istoj adresi, bez jasne veze sa stvarnim stanovanjem na toj lokaciji. Takvi obrasci predstavljaju osnov za proveru zakonitosti upisa, naročito kada se pojavljuju neposredno pred lokalne izbore.

Organizovano premeštanje birača nije ograničeno samo na fizički prevoz ljudi na dan glasanja. Njegov ključni deo može se odvijati mesecima ranije, kroz prijavljivanje prebivališta, izmene biračkih evidencija i administrativno omogućavanje glasanja u sredinama u kojima određeni građani stvarno ne žive. Sam organizovani prevoz birača nije nezakonit, kao što ni posedovanje državljanstva Srbije uz život u Bosni i Hercegovini ne predstavlja nepravilnost. Problem nastaje kada se pravo glasa na lokalnim izborima ostvaruje na osnovu prebivališta koje ne odgovara stvarnom stanju.

Posledice takvog mehanizma posebno su ozbiljne u izbornim jedinicama u kojima se vlast odlučuje malom razlikom u broju glasova. U Beogradu 2023. godine domaći izborni posmatrači ocenili su da postoje ozbiljni razlozi za sumnju da je organizovano premeštanje birača moglo presudno uticati na izborni rezultat. Prema procenama tadašnje opozicije, u Beograd je organizovano dovedeno više od 40.000 ljudi koji u njemu nisu stvarno živeli. Tačan broj nije nezavisno potvrđen, ali dokumentovani obrasci organizovanog dovođenja birača i sumnjivih prijava prebivališta ukazali su na problem koji prevazilazi pojedinačne administrativne nepravilnosti.

Pouzdanost biračkog spiska zavisi od sposobnosti nadležnih institucija da proveravaju prijavljena prebivališta, blagovremeno otkrivaju nepravilnosti i obezbede da građani ostvaruju biračko pravo u skladu sa zakonom. Kada takva kontrola izostane ili nije dovoljno delotvorna, administrativna evidencija može postati sredstvo političkog uticaja na sastav biračkog tela. Time se narušava osnovni princip lokalne demokratije, da o upravljanju određenim gradom ili opštinom odlučuju građani koji u toj sredini stvarno žive.

10.4 Glasanje u ime drugih i narušavanje tajnosti glasanja

Jedan od ozbiljnih problema izbornog procesa u Srbiji predstavlja rasprostranjenost nepravilnosti koje ugrožavaju lično i tajno ostvarivanje biračkog prava. Porodično i grupno glasanje, nedozvoljeno pomaganje biračima, nedosledna provera identiteta i zloupotrebe glasanja van biračkog mesta ponavljaju se tokom različitih izbornih ciklusa. Njihova učestalost pokazuje da se ne radi samo o izolovanim incidentima, već o širem problemu sprovođenja osnovnih izbornih procedura. Posebno zabrinjava mogućnost da se takve nepravilnosti organizovano koriste za kontrolu glasanja starijih, bolesnih i drugih građana kojima je potrebna pomoć.

Razmere problema potvrđuju nalazi međunarodnih izbornih posmatrača. Tokom parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine porodično ili grupno glasanje zabeleženo je na približno 19 procenata posmatranih biračkih mesta, dok je na oko četiri procenta uočena nedosledna provera identiteta birača. Na lokalnim izborima 2. juna 2024. godine grupno glasanje ponovo je zabeleženo na 15 procenata posmatranih biračkih mesta, glasanje preko druge osobe na jednom procentu, a nepravilnosti u proveri identiteta na četiri procenta. Ovi nalazi ne predstavljaju procenat nezakonito datih glasova, već učestalost uočenih nepravilnosti na posmatranim biračkim mestima. Ipak, njihovo ponavljanje pokazuje ozbiljnost problema i potrebu za delotvornom kontrolom izbornog postupka.

Posebno osetljiv deo izbornog procesa predstavlja glasanje van biračkog mesta, u Srbiji poznato kao kućno glasanje. Ovaj postupak omogućava građanima koji zbog bolesti, invaliditeta ili drugih opravdanih razloga ne mogu da dođu na biračko mesto da ostvare svoje biračko pravo. Međutim, prostor za zloupotrebe nastaje kada se prijavljivanje takvih birača organizuje preko stranačkih mreža, kada se njihova saglasnost ne proverava ili kada se utiče na sastav ekipa biračkih odbora koje odlaze na teren. Umesto nezavisne kontrole, moguće je stvoriti situaciju u kojoj više formalno različitih predstavnika izbornih lista zapravo deluje u interesu iste političke organizacije.

Jedan od dokumentovanih primera takvih sumnji potiče iz opštine Žitište, gde je posle izbora u decembru 2023. godine podneta krivična prijava zbog nepravilnosti u organizovanju kućnog glasanja. Prema navodima prijave, za glasanje van biračkog mesta bilo je prijavljeno približno šest procenata birača, uz velike razlike između pojedinih biračkih mesta. Tamo gde su postupak pratili nezavisni opozicioni kontrolori evidentirano je svega nekoliko prijavljenih birača, dok je na drugim mestima njihov broj dostizao nekoliko desetina. U prijavi su opisane i sumnje da su terenske ekipe formirane tako da formalno predstavljaju različite izborne liste, iako su pojedini članovi bili politički povezani sa vladajućom strankom. Posebnu pažnju izazvali su navodi o velikom broju listića vraćenih sa terena za neuobičajeno kratko vreme.

Problemi sa glasanjem van biračkog mesta nisu zabeleženi samo u Žitištu. Tokom parlamentarnih izbora 2023. godine međunarodni posmatrači evidentirali su slučajeve u kojima su građani bili prijavljeni za glasanje od kuće iako takav zahtev nisu podneli. Na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru 2025. godine ponovo su prijavljivane nepravilnosti povezane sa samostalnošću glasanja, proverom identiteta i sprovođenjem propisanih procedura. Ovi slučajevi, posmatrani zajedno sa nalazima iz 2023. i 2024. godine, pokazuju ponavljanje sličnih problema u različitim sredinama i tokom više izbornih ciklusa.

Zloupotrebe kućnog glasanja posebno su ozbiljne zbog ograničene mogućnosti neposredne javne kontrole. Dok se glasanje na biračkom mestu odvija pred članovima biračkog odbora i akreditovanim posmatračima, postupak u privatnom domu zavisi od pravilnog rada malobrojne terenske ekipe. Ako je njen sastav politički kontrolisan, a birač zavisan od pomoći drugih osoba, povećava se mogućnost da neko utiče na njegov izbor ili glasa umesto njega. Kada se takav obrazac ponavlja na velikom broju biračkih mesta, zbir mogućih nepravilnosti može postati značajan čak i ako se na pojedinačnoj lokaciji radi o relativno malom broju glasova.

Tajnost glasanja nije samo formalno pravilo koje se poštuje postavljanjem paravana ili obezbeđivanjem glasačke kutije. Ona podrazumeva da svaki građanin samostalno donese odluku, bez nadzora, pritiska ili mogućnosti da druga osoba preuzme kontrolu nad njegovim glasom. Kada se nepravilnosti u proveri identiteta, grupno glasanje i moguća zloupotreba kućnog glasanja ponavljaju tokom više izbornih ciklusa, narušava se poverenje u to da zvanični rezultati u potpunosti odražavaju slobodno izraženu volju građana.

10.5. Paralelna stranačka organizacija i pritisak oko biračkih mesta

Jedan od karakterističnih problema izbornog procesa u Srbiji jeste postojanje paralelne stranačke organizacije koja tokom izbornog dana deluje neposredno oko biračkih mesta. Pored zvaničnih biračkih odbora, čiji je zadatak da zakonito sprovode glasanje, u njihovoj blizini pojavljuju se stranački aktivisti, koordinatori i druge osobe koje prate dolazak birača, vode sopstvene evidencije i organizuju dodatne aktivnosti. Takvi obrasci zabeleženi su tokom više izbornih ciklusa i u različitim delovima Srbije, što ukazuje na problem koji prevazilazi pojedinačne incidente.

Paralelna organizacija najčešće funkcioniše kroz unapred pripremljene spiskove birača, lokalne koordinatore i prostorije ili punktove u blizini biračkih mesta. Aktivisti prate izlaznost svojih pristalica, kontaktiraju građane koji još nisu glasali, organizuju njihov dolazak i razmenjuju informacije sa stranačkim centrima. Samo evidentiranje izlaznosti ili pozivanje pristalica ne predstavlja automatski izbornu nepravilnost. Problem nastaje kada se takve aktivnosti povežu sa pritiscima, zastrašivanjem, kupovinom glasova, neovlašćenim prikupljanjem podataka ili ometanjem rada biračkih odbora i nezavisnih posmatrača.

Posebno ozbiljan oblik pritiska predstavlja prisustvo organizovanih grupa koje kontrolišu prostor oko biračkih mesta. Njihovo delovanje može uključivati praćenje birača, fotografisanje i snimanje, verbalne pretnje, sprečavanje dokumentovanja nepravilnosti ili fizičko ometanje posmatrača. U takvim okolnostima biračko mesto formalno može nastaviti da radi, dok se u njegovoj neposrednoj okolini stvara atmosfera u kojoj građani i kontrolori osećaju da su pod nadzorom. Time se politički pritisak prenosi iz predizborne kampanje na sam izborni dan.

Razmere ovog problema pokazali su izbori održani 17. decembra 2023. godine. Domaći posmatrači prijavljivali su organizovane aktivnosti stranačkih grupa u blizini biračkih mesta, vođenje paralelnih evidencija i sumnje na kupovinu glasova. Tokom lokalnih izbora 2. juna 2024. godine ponovo su dokumentovani slučajevi paralelnih biračkih evidencija, organizovanog dovođenja birača i pritisaka na posmatrače. Ponavljanje sličnih obrazaca tokom različitih izbornih ciklusa pokazuje da se aktivnosti oko biračkih mesta ne mogu posmatrati samo kao spontano okupljanje stranačkih pristalica.

Tokom lokalnih izbora u Mionici 2025. godine prijavljivani su organizovano prisustvo grupa muškaraca u blizini biračkih mesta, zastrašivanje građana i napadi na osobe koje su pokušavale da dokumentuju izborne nepravilnosti. U pojedinim slučajevima zabeleženi su fizički sukobi i ometanje posmatrača, čime je nezavisna kontrola izbornog procesa bila dodatno otežana. Slični obrasci pritisaka, paralelnih stranačkih aktivnosti i ometanja posmatrača dokumentovani su i tokom lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru 2025. godine, kao i u drugim sredinama tokom prethodnih izbornih ciklusa. Ponavljanje ovakvih događaja pokazuje da problem nije ograničen na jednu opštinu, već da se slični mehanizmi pojavljuju na različitim biračkim mestima širom Srbije.

Poseban institucionalni problem nastaje kada nadležni organi ne reaguju pravovremeno na prijavljene pritiske i incidente. Policija je dužna da štiti bezbednost građana i omogući nesmetano sprovođenje izbora, dok birački odbori moraju da obezbede zakonitost postupka na biračkim mestima. Kada se paralelne aktivnosti odvijaju u njihovoj neposrednoj blizini, a prijave ne dovode do delotvornog postupanja, slabi poverenje građana u sposobnost institucija da zaštite slobodu glasanja.

Paralelna stranačka organizacija oko biračkih mesta predstavlja završnu fazu šireg sistema političke kontrole opisanog u prethodnim podtačkama. Spiskovi sigurnih glasova, pritisci na zaposlene, materijalno uslovljavanje i organizovano dovođenje birača tada se povezuju sa neposrednim praćenjem izbornog dana. U takvom sistemu formalno postojanje biračkih odbora i zakonskih procedura nije dovoljno da obezbedi slobodne izbore ukoliko se u njihovoj neposrednoj okolini organizovano utiče na birače i ograničava nezavisna kontrola.

10.6. Zapisnici, provera rezultata i pravna zaštita

Zatvaranjem biračkih mesta izborni proces nije završen. Prebrojavanje glasova, sastavljanje zapisnika i utvrđivanje rezultata predstavljaju završnu fazu u kojoj se pojedinačni glasovi pretvaraju u zvaničnu izbornu odluku. Pouzdanost tog postupka zavisi od tačnog evidentiranja broja birača koji su glasali, izdatih i neiskorišćenih listića, važećih i nevažećih glasova, kao i od mogućnosti da predstavnici izbornih lista i nezavisni posmatrači neposredno prate prebrojavanje.

Poseban značaj imaju zapisnici biračkih odbora, jer predstavljaju osnovni dokument o rezultatima glasanja na svakom biračkom mestu. Njihova tačnost mora biti proverljiva, a podaci usklađeni sa izbornim materijalom. Kada postoje razlike između broja izdatih listića, evidentiranih birača i prebrojanih glasova, neophodno je utvrditi uzrok neslaganja i sprovesti propisane postupke kontrole. Nepravilno popunjeni zapisnici, naknadne ispravke bez odgovarajućeg objašnjenja ili ograničavanje pristupa izbornoj dokumentaciji mogu otežati nezavisnu proveru rezultata i otvoriti prostor za sumnju u njihovu verodostojnost.

Tokom parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji dokumentovani su problemi sa sastavljanjem zapisnika, pristupom izbornom materijalu i postupanjima po prigovorima. Posmatrači su ukazivali na nedoslednu primenu procedura, greške u zapisnicima i slučajeve u kojima predstavnici izbornih lista nisu imali jednake mogućnosti da prate pojedine faze utvrđivanja rezultata. Posebno je važno da se takve nepravilnosti ne posmatraju samo kao tehničke greške, već da se utvrdi njihov uzrok, učestalost i eventualni uticaj na izborni rezultat.

Pravna zaštita predstavlja poslednju institucionalnu mogućnost da se nepravilnosti isprave. Izborni učesnici i druga zakonom ovlašćena lica moraju imati stvarnu mogućnost da podnesu prigovore, izvrše uvid u relevantnu dokumentaciju i dobiju blagovremene, obrazložene odluke nadležnih izbornih komisija i sudova. Kada se prijave odbacuju bez delotvornog ispitivanja ili kada postupci traju toliko dugo da više ne mogu uticati na zaštitu biračkog prava, formalno postojanje pravnih sredstava ne obezbeđuje i njihovu stvarnu delotvornost.

Međutim, čak i potpuno tačno prebrojavanje glasova ne može samo po sebi otkloniti posledice pritisaka koji su prethodili izbornom danu. Zapisnik može pravilno prikazivati broj listića u kutiji, ali ne može pokazati da li je birač glasao pod pretnjom gubitka zaposlenja, zbog obećane materijalne koristi ili pod pritiskom osobe od koje zavisi njegova egzistencija. Zato se zakonitost izbornog postupka ne može svesti samo na matematičku tačnost rezultata, već mora obuhvatiti i uslove u kojima je biračka volja formirana i izražena.

Listić može biti pravilno prebrojan, a da odluka koju predstavlja nije doneta slobodno. Upravo u tome leži suština problema izborne kontrole u Srbiji. Spiskovi sigurnih glasova, političko uslovljavanje zaposlenih, kupovina glasova, manipulacije prebivalištima, narušavanje tajnosti glasanja i paralelna stranačka organizacija mogu delovati pre nego što se pristupi zvaničnom prebrojavanju. Kada se takvi mehanizmi povežu sa nedovoljno delotvornom institucionalnom kontrolom, izborni rezultat može formalno proći propisane procedure, a da sloboda političkog opredeljenja značajnog dela građana ostane ozbiljno dovedena u pitanje.